POLITIKA

Govno, ta reč se provlači kroz celokupono vaše delanje, koje je ništa drugo, do jedno sranje.

Ilustracija, Jutarnji GLASnik

Ovaj tekst je objavio Jutarnji GLASnik septembra 2017. godine. Skoro će godina od tad, u govnima smo i dalje, a i bićemo još „jer smo tako u mogućnosti“:

Poštovana gospodo,
mada vas ne poštujem ni trunke, a daleko ste od gospode, ispoštovaću formu sebe radi.

A i nekako mi je draže ovako, držim distancu i podvlačim razliku.

Ja „gospođa“ nisam, niti ću biti. No nije to tema. Tema je ustvari sasvim uobičajena i svima poznata. Mada je vi ne prepoznajete ili ne verujete u nju. A to je vaša bahatost, bezobrazluk, neznanje, neprofesinalnost, lenjost i kompletna nesposobnost da „sačuvate dve nacrtane ovce“, što bi naš narod rekao, a kamo li da vam se povere čitavi gradovi.

Niste u stanju da nam školujete decu, čujem, sutra je opet štrajk, s razlogom, prosvetare ste ponizili maksimalno, udžbenika nema, svi kumovi, šogori i sestrići „uhlebili“ su se tako što štancaju ili prodaju ili preprodaju neke leve i besmislene knjige, iz kojih navodno ta deca treba da uče, skratili ste sve što je vredelo, izmešali babe i žabe itd.

Niste u stanju ni da nas lečite, zakazujete nam preglede i snimanja za par meseci, pa i godina, lekova nema, ako ih i ima, preskupi su, aparati ne funkcionišu, bolnice liče na Vijetnam šezdesetih godina.

Niste u stanju da nacrtate najobičnije instalacije, a od nas tražite da vam donesemo potvrdu o istima. Kopate, pa zatrpavate, pa opet otkopavate, pa zatrpavate, to ni mačka sa govnetom ne radi, što vi radite sa putevima i trotoarima, sa trgovima i bulevarima.

Neću da vam se izvinjavam zbog reči govno, ta reč se inače provlači kroz celokupono vaše delanje, koje je ništa drugo, do jedno sranje.

Niste u stanju da uradite ono što je Marija Terezija uradila pre skoro četiristo godina, ne možete da popišete i nacrtate najosnovnije objekte, zauzeti ste svinjcima i poljskim toaletima, a ne vidite cela ilegalna naselja luksuznih vikendica. Ili ne zelite da vidite. Al ajde…

Prevozi ne funkcionišu, deponije vam cvetaju, smeće nosi vetar preko brda, preko brega i debelog snega, lete kese na sve strane, mućkamo kamenje u bubrezima, dok skačemo ko đavoli na džombi preko rupa na asfaltima, od sreće i veselja pocrkali su nam svi kućni aparati na električnu energiju, jer dolazi i nestaje po nekoliko puta u minuti, u kući mi svetlo ko u diskoteci, neko zaboravio strob da ugasi….

Voda, eee voda… Voda je tek tema. A toliko ste đubrad da nećete ni da nam to saopštite. Deca nam se razboljevaju, babe nemamo kako da vozimo na lečenje, porodilje nam umiru… Jednom rečju haos.

Zaspemo u haosu i budimo se u haosu, jedan maše bananama, drugi priča o tetki iz Kanade, treci ima dvocifren broj stanova, četvrti peva po svadbama i sahranama, peti ima ljubavnicu neku pevaljku i sve tako.

Vidite, ne smeta to meni. Stvarno mi ne smeta. Budite vi ološ koliko vam volja, ali ako je mogucno, ne preko mog džepa. I ne preko mojih živaca. I ne preko moje budućnosti.

A sad ste otkrili novu modu. Zavodite red. Ozbijna akcija. Napušteni psi. To vam je najveći problem. Najozbiljniji i od krucijalnog značaja za ovaj šupak svemira koji nazivate državom, a na državu ni ne liči.

Ni zbog ove reči neću da se izvinjavam.

Ustvari iza toga stoji nešto drugo. Tj nije ni drugo, to je vama uvek i svuda prvo: Pare.

Našli ste foru kako preko nekoga ko ne može da se brani zgrnete brdo para.

Ja sam strašno osetljiva po tom pitanju. Kad se neko iživljava na slabijem i nezaštićenom. I jos zarađuje na tome.

Imala sam jednom davno neke bolesne „šefove“, od vašeg soja, bila sam mlada, siromašna i nezaštićena, a oni su svoje komplekse lečili na meni. Od tada sam postala strašno osetljiva…

Pa samo da vam kažem, ovako, iskreno, kao čovek čoveku, mada ljudi niste, nije vam to dobro.

Nemojte misliti da građani ne znaju, nemojte misliti da neće reagovati i da neće pitati.

Znate, ne vole svi građani pse, čak ni svoje, a kamoli ulične, ali se sve više nezaposlenih poreskih obveznika (a svaki vlasnik makar pedlja zemlje ili stambenog ili kakvog god prostora plaća porez, bez obzira da li je zaposlen ili ne) pita gde to idu njihovi novci, na šta se to baca tako galantno, po blizu hiljadu eura po tzv „akciji“ u kojoj nestaju vlasnički, a pristižu novi, nepoznati psi.

Jednom će da prekipi taj lonac koji neprestano zakuvavate. A kad prekipi zna i da opeče. A kad opeče, onda zna i da zaboli. A kad zaboli, često ostaju i ožiljci.

Pa eto, samo da kažem, bar to nemojte sebi pripisivati na listu grehova.

Svejedno ćete “na onaj svet“ kao nakaze.

Autor: M. E. P.

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora ili Redakcije, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

[frontpage_news widget="9692" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar