POLITIKA

Miroslava Malenović: Janković je za Jeremića govorio da je ruski čovek, da je od Lavrova dobio pet miliona evra, da sa njime ne deli vrednosti

Miroslava Milenović za Politiku: Prilog istoriji o večitom spinovanju i razjedinjenoj opoziciji

Pre mesec dana zamolio me je jedan novinar da mu pomognem u pripremi teksta o poslovanju jedne državne firme. Pri kraju razgovora, rekao mi je nešto što me je istinski iznenadilo, da mu je iskreno žao što mi Saša Radulović nije dozvolio da se kandidujem za predsednika Srbije i što me je izgurao da bi se on kandidovao. Bila sam potpuno zatečena ovakvom neistinom, pogotovo zato što pitanje nije bilo zlonamerno.

Ubrzo nakon toga, tokom intervjua za jedne novine stiglo je slično pitanje. Onda sam se i sama raspitala u svom okruženju i saznala nešto što me je šokiralo: veliki broj ljudi je bio pod utiskom da me je Radulović izgurao iz trke za predsednika da bi se sam kandidovao jer hoće sve funkcije samo za sebe. Malo je stvari u političkom životu Srbije dalje od istine od tog utiska. Odluka da se ne kandidujem je bila moja, tačnije zajednička, Radulović me je spasao od ulaska trku u kojoj bih se potrošila i prenela teret na sebe.

Teško je reći odakle je potekao taj isfabrikovani utisak o meni kao žrtvi koja je zloupotrebljena za ispunjavanje navodnih bolesnih ambicija, ali je jasno da su u pitanju oni kojima je iz ličnih interesa, tajnih agendi i potreba vlasti neophodno da na efikasan način eliminišu po njih najopasnije ideje. Da skratim, nema sumnje da se mnogi plaše ujedinjavanja opozicije, kao i da s njihovim ličnim interesima nikako ne ide promena sistema na način na koji to DJB predlaže. Najefikasnije se takve ideje eliminišu kad onoga ko ih zagovara diskreditujete na osnovu neistine i teško proverljivog spinovanja. U trenutku kad se ponavlja situacija kao pred prethodne predsedničke izbore, zašto opozicija nije jedinstvena, ko sa kime može ko ne evo moje priče o tome zašto sam odustala od kandidature i kako je opozicija dugoročno gurnuta u jalovu razjedinjenost.

Foto: Screenshot/ Youtube, Printscreen/ dosta je bilo

Tačno je da sam prošle jeseni razmišljala o kandidaturi za predsednika republike. Spekulisalo se o ulasku Aleksandra Vučića u trku i to me je najviše motivisalo. Ulazak u trku su počeli da najavljuju Saša Janković i Vuk Jeremić. Pored motivacije da trčim protiv Vučića, veća motivacija mi je bila da ga pobedimo. DJB je imao nekoliko odvojenih razgovora sa Sašom Jankovićem i sa Vukom Jeremićem. Naša ideja je bila da Saša Janković, Vuk Jeremić i DJB naprave strateški dogovor oko predsedničkih, beogradskih i parlamentarnih izbora i da nastupimo zajedno kao predstavnici levog centra, desnog centra i centra.

Ovakva koalicija novih ljudi bi po našem mišljenju imala velike šanse da pobedi na izborima. Ako ne na predsedničkim, onda sigurno na sledećim beogradskim i parlamentarnim. Ova koalicija bi predstavljala okosnicu promene sistema i stvaranje potpuno nove političke scene. U njoj ne bi bilo mesta za bilo koga ko je tokom boravka na vlasti zloupotrebio javne resurse. Ceo projekat smo nazvali „Godina prekretnice“. Ova ideja je naišla na veliki otpor pre svega Saše Jankovića. On nije hteo ni da se sretne sa Vukom Jeremićem, bar je tako nama govorio.

Za njega je govorio da je ruski čovek, da je od Lavrova dobio pet miliona evra, da ima dokaze o tome, da sa njime ne deli vrednosti. Posle sam pročitala na „Tviteru“ da je tvrdio da je pred njega postavljen „tvrd uslov“ da Jeremić bude kandidat za predsednika, što je potpuna neistina i deo je raznoraznih spinovanja koja su pratila, ispostaviće se, neuspešan pokušaj dogovaranja o zajedničkom predsedničkom kandidatu. U čijem su interesu bile takve neistine? Da li se kratkoročan lični interes isplatio?

Šta se do danas dogodilo sa opozicionom javnošću, ne sa strankama, već sa ljudima koji žele promenu vlasti, a nudi im se samo promena imena ljudi na vlasti? Na ova pitanja danas treba tražiti odgovor. S druge strane, Jeremić je prihvatao sastanak i njegova pozicija je bila da onaj ko, prema istraživanjima, ima najveću podršku treba da bude kandidat. Nama je bilo svejedno, mi
smo želeli da se program DJB 20 tačaka implementira, da se sistem promeni, nama funkcije nisu bile, niti su sada važne. Šta god da su se dogovorili Janković i Jeremić, nama je to bilo prihvatljivo. Važan je bio dogovor.

Na osnovu naših istraživanja, bez ujedinjenja oko jednog kandidata, Vučić je pobeđivao u prvom krugu, to sa velikom razlikom. Suočen sa sigurnim gubitkom izbora od Vučića, i to prvom krugu, DJB je napravio grešku i podneo žrtvu koja racionalno gledano sa današnjeg stanovišta nije imala smisla. Odluka da DJB kandiduje svog kandidata koji će da vodi kampanju za izlaznost, a ne za sebe i DJB, doneta je emocionalno jer nismo mogli da prihvatimo Vučićevu pobedu u prvom krugu i još pet godina mraka. Ovu odluku smo doneli svi zajedno u predsedništvu DJB. Napravili smo grešku ali smo iz nje izašli čvršći razumevajući da se na političkom planu vodi opasna igra izokretanja činjenica da bi opoziciona scena ostala inertna i uronjena u međusobne netrpeljivosti.

Kao i tada, i danas isti akteri i ista priča, ovog puta pred gradske i eventualne parlamentarne izbore… ko kim može, ko ne može. Kao za predsedničke izbore, tako i danas, jedini put do pobede je ujedinjena opozicija čistih ruku, bez ličnih interesa tajnih agendi.

Miroslava Milenović
Zamenica predsednika DJB

Izvor: DOSTA JE BILO

Ostavite komentar