Ivica Dačić: Sprema se Dejton 2 za Kosovo
POLITIKA

Nema te šargarepe iz EU zbog koje bismo dali KiM!

NEMA te evropske šargarepe zbog koje bi Srbija dobrovoljno pristala da se odrekne Kosova i Metohije. Licemerno je da pojedini krugovi u Briselu od nas očekuju taj istorijski harakiri, a ni oni sami unutar EU nemaju jedinstven stav kada je reč o kosovskom pitanju.
Foto: Screenshot/ Youtube, Al Jazeera

Ovu odlučnu poruku, u intervjuu za „Novosti“, šalje prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, uoči današnjeg nastavka dijaloga između Beograda i Prištine.

* Albanska strana je najavila da će na sto staviti i novi sporazum o ZSO. Kakav će biti naš odgovor ako se to zaista desi?

– Ne pristajemo na bilo kakve prepravke. Ako EU pristane na tako nešto, a verujem da neće, onda pada ceo proces dijaloga i za nas tu više neće biti mesta. U Prištini, izgleda, pate od amnezije i ne znaju da smo Briselski sporazum potpisali Hašim Tači, Ketrin Ešton i ja i da su u njemu jasno naznačene obaveze obe strane.

* Da li Brisel kod Albanaca podstiče tu amneziju, s obzirom na to da već petu godinu nekažnjeno izigravaju dogovor, izbegavajući da formiraju ZSO?

– U delu međunarodne zajednice, ne samo u Prištini, očigledna je težnja da se Srbi, naročito na severu KiM, predstave kao destabilizujući faktor, nesposobni da se staraju o sebi. To se najbolje videlo po reakcijama pojedinih zvaničnika sa Zapada posle mučkog ubistva Olivera Ivanovića. Nekima je taj šokantan događaj poslužio da pojačaju tezu o tome da bi Sever, ali i drugi delovi gde žive Srbi, bio eldorado građanskih sloboda i primer efikasnog društva, samo kada bi Priština tamo uspostavila punu vlast. Mislim da se igraju vatrom, koju raspiruje i nečinjenje EU kada je reč o ZSO, od kojeg sigurno nećemo odustati po cenu kraha dijaloga.

LAŽNI SPISAK* MOŽE li broj zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo da padne ispod 100? – Podatak iz Prištine da ih je priznalo 116 država je apsolutna laž. Na tom spisku su i Nigerija, Uganda i Mali, zemlje koje to nisu učinile, ali i neke zemlje koje nisu članice UN, poput Kukovih Ostrva. Mislim da smo na dobrom putu da još više smanjimo taj broj.

* Jesmo li olako upali u zamku „pravno obavezujućeg sporazuma“ koji u prevodu znači naše priznavanje Kosova pre ulaska u EU?

– To je jedna floskula koju je smislio Štefan File i niko vam sa sigurnošću ne može reći šta ona konkretno sadrži. Videli ste i da u novoj Strategiji EU o proširenju nema odrednice šta taj akt treba da podrazumeva. Čak su izbacili i godinu u kojoj bi to trebalo da se desi. Zašto? Zato što i unutar EU ne postoji saglasnost o statusu Kosova. Zato Srbiji Brisel ne može da nameće ono o čemu ni sami između sebe u EU ne mogu da se dogovore. Uostalom, oni navode i da ne dozvoljavaju da se u EU ulazi sa bilateralnim problemima, što nije istina. Evo već su dozvolili ulazak Slovenije i Hrvatske sa međusobnim problemom granice.

* Možemo li uopšte pokrenuti priču o konačnom statusu KiM, kada je to za SAD i vodeće države Zapada završena priča?

– Primetno je da u Prištini ne žele dijalog o trajnom rešenju jer smatraju da su ostvarili svoju državu i da Beograd treba samo da se saglasi sa tim. Sada je lakše razgovarati sa administracijom u Vašingtonu nego sa njihovim prethodnicima, jer aktuelni establišment nije bio aktivni učesnik događaja u regionu. I mislim da je tu naša velika šansa. Amerikanci ne žele novu nestabilnost i pokazali su interesovanje za našu inicijativu o trajnom rešenju za KiM.

*Šta podrazumeva to trajno rešenje? Je li to eufemizam za podelu KiM, o kojoj ste javno govorili?

– Do rešenja se mora doći isključivo kompromisom, a ne nametanjem stava da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova. To je stav koji zastupa i predsednik Vučić, koji će kroz unutrašnji dijalog da artikuliše zvaničan stav Beograda. Pitao bih sve u EU kako to da su promenljive samo granice Srbije, a sve druge su kao uklesane u kamen. Prvo su otcepili Kosovo od Srbije i sada nam govore – e više nema šta tu da se priča. Ma, kako da ne. Kada je to završena priča, što nas zovu na dijalog?

Foto: Screenshot/ N1
RAMA I SRPSKA* KOLIKO je ideja „velike Albanije“ opasna po region? Rama najavljuje jednog predsednika za Albaniju i Kosovo? – Ta izjava je još jedna potvrda velikoalbanske politike. Pokazuje da je ona veoma živa i prisutna kod svih albanskih političara. Zamislite samo kako bi to bilo kada bi Srbija dala neku sličnu najavu, na primer, da će sa Republikom Srpskom da ima jednog predsednika ili jednu spoljnu ili bezbednosnu politiku?

* Očekujete li da evropska petorka koja se protivi nezavisnosti KiM zadrži svoj principijelni stav? Hoće li odoleti pritisku Berlina?

– Situacija u Španiji i na Kipru je takva da bi za njih bilo kakva promena u tom smislu bila apsolutno neprihvatljiva. Grčka, Rumunija i Slovačka takođe imaju principijelne pozicije i tu ne očekujem bilo kakve izmene oko njihovog stava o Kosovu.

* Hoće li nas, na putu ka EU, sačekati sa još nekom „pokretnom metom“, u smislu novih, iznenadnih uslova? Hrvati već sada najavljuju rampu zbog nerešene granice…

– Posle svega što su do sada zahtevali od nas, zaista ne znam šta bi još više mogli da nam traže.Hrvati su sami još pre nekoliko godina tražili da se ide na međunarodnu arbitražu. Videćemo da li ćemo pre toga uspeti da postignemo dogovor.

REALNO 2025.

* KOLIKO je ostvarivo da Srbija postane članica EU 2025?

– Po meni je to realan rok. Ali on neće zavisiti samo od toga da li smo nešto uradili ili ne, već i od političkih odnosa.

Izvor: Novosti, Goran Čvorović

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar