POLITIKA VAŠ GLAS

Rade Veljanovski, zastupnik Pokreta slobodnih građana: Režim u Srbiji vlada strahom

Režim u Srbiji vlada strahom

Pokret slobodnih građana i u budućnosti može da ostane i da traje na istim načelima i vrednostima na kojima je i nastao uz Sašu Jankovića. Tu nikakvih promena neće biti. Razume se da ćemo razgovarati sa sličnim političkim organizacijama i opcijama sličnim našoj, da, ako je moguće, tu energiju ukrupnimo, kaže u razgovoru za „Beogradski glas“ Rade Veljanovski, zastupnik Pokreta slobodnih građana i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

On je na funkciju zastupnika PSG-a stupio u decembru kada je dotadašnji predsednik Pokreta Saša Janković podneo ostavku. Obavljaće je do 26. januara, za kada je zakazana vanredna skupština PSG-a, na kojoj bi trebalo da se izabere novi predsednik.

Pokret se prvo osuo odlaskom brojnih članova, a onda je i predsednik podneo ostavku. Šta je nakon toliko odlazaka ostalo od njega?

Mislim da tu postoji jedna pomalo pogrešna percepcija. Nama se događalo da su nam neki ljudi odlazili, ali se istovremeno događalo i da su nam pristupali neki novi ljudi. Međutim, ispadalo je tako, da se priča samo ako neko poznatije ime ode iz Pokreta i da su medijima bili zanimljiviji oni ljudi koji iz Pokreta odu nego oni koji ostaju. Mi i dalje imamo velika imena. Sa nama su Goran Marković, Dragan Velikić, Srbijanka Turajlić, Borka Pavićević, Janko Baljak, Zdravko Šotra, Neda Todorović, Ratko Božović, Jelena Đorđević… Mislim da se nama ne događa ništa što se inače ne događa političkim organizacijama. Pogledajte samo koliko se, recimo, puta izdelila Demokratska stranka i koliko je ljudi iz nje otišlo. To, naravno, nije dobro i ne možemo da budemo srećni zbog toga. Ali nema sumnje da je naša politička scena, pogotovu opoziciona, u previranju i rekonstituisanju, tako da ne možemo reći da je opozicija jednodimenzionalna. Danas mnogi ljudi kada kažu opozicija, pod tim podrazumevaju nešto što je monolit, naspram monolita vlasti. A nije tako. I ne treba da bude tako.

Kako treba da bude?

Ako se zalažemo za stvarnu demokratiju koja podrazumeva pluralizam različitih mišljenja i stavova, pa i politika i ideologija, moramo biti svesni da postoje političke organizacije koje o određenim stvarima različito misle. Drugo je pitanje da, kada se nađemo u okolnostima u kojima smo sada ili kao što smo bili devedesetih godina, da imamo vlast koja je do te mere iritantna, antidemokratska i autoritarna, ima razloga objediniti opozicione snage da bismo se suprotstavili takvoj vlasti. To jeste logičan put razmišljanja, ali to još uvek ne znači da svi koji su opoziciono orjentisani prema sadašnjoj vlasti treba da budu jedna organizacija ili samo jedna grupacija stranaka ili jednoga dana, kada se izađe na izbore, samo jedna lista. Može to da se uradi na više načina.

Pretpostavljam da i ostali imaju tu vrstu fleksibilnosti u odnosu na konačne odluke, a mi, dabome, i te kako razmišljamo kako bismo sa najviše energije i zdravog rezona doprineli borbi protiv sadašnjeg režima. Mi u Pokretu takođe vodimo razgovore sa raznim ljudima. Na kraju krajeva, formirali smo i Građanski blok 381 u kome je osim Pokreta slobodnih građana i Mađarski pokret iz Subotice, Šumadijska regija iz Kragujevca, Koalicija „Tolerancija“, u kojoj su Bošnjačka, Crnogorska, Vlaška narodna stranka, Vojvođanski pokret, dosta organizacija koje na lokalnom nivou imaju odbornike i artikulišu interese i političke potrebe i nekih manjinskih naroda.

Pretpostavljam da i ostali imaju tu vrstu fleksibilnosti u odnosu na konačne odluke, a mi, dabome, i te kako razmišljamo kako bismo sa najviše energije i zdravog rezona doprineli borbi protiv sadašnjeg režima. Mi u Pokretu takođe vodimo razgovore sa raznim ljudima. Na kraju krajeva, formirali smo i Građanski blok 381 u kome je osim Pokreta slobodnih građana i Mađarski pokret iz Subotice, Šumadijska regija iz Kragujevca, Koalicija „Tolerancija“, u kojoj su Bošnjačka, Crnogorska, Vlaška narodna stranka, Vojvođanski pokret, dosta organizacija koje na lokalnom nivou imaju odbornike i artikulišu interese i političke potrebe i nekih manjinskih naroda.

Saša Janković

Kakva je sada uloga Saše Jankovića u Pokretu?

On je i dalje naš član, samo trenutno sa manje energije i kapaciteta učestvuje u radu Pokreta. On nije neko ko bi podneo ostavku a nastavio da rukovodi organizacijom iz nekakve senke.

Građani koji su glasali za njega na predsedničkim izborima smatraju da zaslužuju detaljnije obrazloženje povlačenja od onoga što je napisao u tvitu kojim je odluku saopštio. Znate li vi više o tome?

Znam samo ono što je on sam saopštio u toj poruci. Objasnio je da u ovim političkim uslovima mnogo toga za šta su se zalagali on i ostale građanski orjentisane grupacije ima male šanse, gubi smisao i hteo je da vidi, bar ja to tako tumačim, da li građanska energija može da se nakupi i delovanjem drugih ljudi, drugih lidera. Mi ostali smo odlučili da na neki način uzvratimo toj njegovoj dobroj nameri time što smo pojačali intenzitet naših aktivnosti. Naš izlazak u petak pred Predsedništvo Srbije bio je masovniji nego nekoliko prethodnih izlazaka, a sve je masovnije i naše učešće na protestu građana subotom.

Šta očekujete od tih protesta i da li su u pravu oni koji kažu „počelo je“?

Jako je teško prognozirati kakav može da bude epilog građanskih okupljanja, ali u ovom trenutku je mnogo važno to da postoji veoma masovan bunt protiv načina vladanja ovom zemljom i protiv trenutnog političkog lidera. Ovde nije osnovno pitanje koliko ljudi izlazi na protest, već je ključna činjenica da se obnavlja energija koja pokazuje hrabrost jer, nažalost, mi imamo režim koji u velikoj meri vlada na osnovu straha. Oni zastrašuju ljude da uopšte pomisle da iskažu drugačije mišljenje, a kamoli da se negde fizički pojave i svojim prisustvom pokažu da su protiv ovog režima i ove vlasti. Nezavisno od toga šta je bio prvi, inicijalni potez ljudi koji su pozvali građane da izađu, uradili su dobro jer cela ta masa ljudi jeste protiv ovakvog načina vladanja. Ovde želim da ukažem na jednu veoma važnu stvar. Naime, svi politički akteri koji će jednoga dana izlaziti na izbore i pokušati da se u toj utakmici bore za javne funkcije i ulazak u institucije sistema treba da imaju u vidu da ljudi hoće da se ova vlast skine, ali da im nije važno samo to. Važna im je i garancija da nova vlast koja bude došla posle SNS-a, SPS-a i Aleksandra Vučića neće vladati na isti način kao i oni.

Foto: Pokret slobodnih građana

Nama se to već dogodilo!

Da. Svojevremeno smo skinuli Miloševića i njegovu stranku sa vlasti. Svi su se udružili, što je imalo logike, ali sećamo se da je vrlo brzo posle toga došlo do sporenja, prvo između Đinđića i Koštunice, a kasnije i drugih aktera, i polako se osipala energija koja je mukotrpno stvorena. Ne bi valjalo da nam se to opet dogodi. Iskreno se nadam da neće i da i drugi, kao i mi, žele ne samo da se ovi skinu s vlasti nego i da se promeni način vladanja u Srbiji. Mi nastojimo da se formira grupacija političkih stranaka, organizacija i pokreta koja će se boriti za to. Moramo da stvorimo Srbiju u kojoj će institucije sistema stvarno biti demokratske, u kojoj će stvarno odlučivati oni koji su dobili glasove na izborima, ali koji će isto tako sve vreme osluškivati glas građana.

Na koji način?

Građani participiraju u politici samo time što zaokruže nekoga na izborima, ali to ne znači da oni treba da umuknu posle toga i da niko više ne treba ništa da ih pita. Naš je pristup – glasajte za nas, ali vaš glas će ostati vaš, da i posle toga možete da kažete šta mislite o novoj vlasti i da imate pravo na kritičko mišljenje, a da vlast mora to da osluškuje. Moramo da imamo vlast koja je stvarno demokratska, nije korumpirana, koja je proevropska, apsolutno poštuje celokupan korpus ljudskih prava i zna šta je stvarno jednakost u jednoj zemlji koja je multietnička, mulitikonfesionalna.

Građani participiraju u politici samo time što zaokruže nekoga na izborima, ali to ne znači da oni treba da umuknu posle toga i da niko više ne treba ništa da ih pita. Naš je pristup – glasajte za nas, ali vaš glas će ostati vaš, da i posle toga možete da kažete šta mislite o novoj vlasti i da imate pravo na kritičko mišljenje, a da vlast mora to da osluškuje.

Moramo da imamo vlast koja je stvarno demokratska, nije korumpirana, koja je proevropska, apsolutno poštuje celokupan korpus ljudskih prava i zna šta je stvarno jednakost u jednoj zemlji koja je multietnička, mulitikonfesionalna.

Izbori?
Naše medijske prilike nepoznate u praksi

Očekujete li uskoro vanredne parlamentarne izbore u Srbiji?

To je u okolnostima u kojima živimo i u kojima jedan čovek odlučuje o svemu potpuno nepredvidivo. Nikakva politička znanja, iskustva, sposobnost anticipacije tu ne pomažu. Dakle, tu se radi jednostavno o hiru jednog čoveka. Ako on odluči, biće ih. Mi svi kao opozicija moramo uporno da zahtevamo da se izborni uslovi promene, da budu demokratskiji, ali takođe moramo da budemo svesni da je pomalo utopija ako se to traži od sadašnje vlasti.

Ima li smisla izaći na izbore pod uslovima kakvi su bili na ranijim izborima?

Imalo bi jedino ako se izbori internacionalizuju što je moguće više, odnosno da evropske organizacije mogu da prate te izbore. Mi se kao Pokret slobodnih građana zalažemo i za iskustvo koje je isprobano i dalo pozitivne rezultate u Makedoniji. Kada su tamo raspisani izbori, ministarstva i ministri dobili su neku vrstu koministara iz opozicije koji su kontrolisali njihov rad.

U takvom građanskom demokratskom nadgledanju rada institucija moglo bi da se dogodi da ti uslovi ipak budu takvi da može da se učestvuje na izborima. I, naravno, mnogo je važno da se utvrde tačni birački spiskovi. Dakle, mi s jedne strane treba da pritiskamo da se izborni uslovi promene, a s druge strane da gradimo neku novu energiju.

Da li će se izaći sa jednom, dve ili tri liste, to je manje bitno. Važno je da one nude građanima mogućnost izbora, da se konačno probude i ljudi koji su do sada apstinirali. Takođe, i da oni koji su išli na izbore ali na kraju ostavili beli listić, jer su videli da nemaju za koga da glasaju, sada imaju za koga da glasaju.

Odbili ste da budete zamenik predsednika Saveta za informisanje Skupštine grada Beograda. Zašto?

Teško je čoveku da govori o sebi i ja to ne bih želeo. Ali ja se 42 godine bavim medijima, 30 godina sam radio u medijima, bio sam i glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda i direktor Radio Beograda, kasnije sam radio na medijskim zakonima i na medijskoj strategiji, već 18 godina radim na univerzitetu i oblast medija veoma dobro znam.

Dogodilo se da je za predsednika tog saveta izabran jedan mlad čovek, za koga su oni koji su ga predložili iz njegove partije tvrdili da je on takođe nekakav stručnjak. Mi ostali opozicioni poslanici, koji smo u gradskoj skupštini u manjini, uopšte nismo bili u to uvereni i ja nisam želeo da prihvatim ponuđenu funkciju. To ne znači da nisam spreman da nekom mladom čoveku budem podrška, da on bude predsednik a ja zamenik, ali morao bih da budem lično uveren da je on, bez obzira na to što je mlad, stvarno stručan.

Ilustracija, Jutarnji GLASnik Printscreen

A ovde to nije bio slučaj. Ljudi iz SNS-a koji su predložili predsednika Saveta, rekli su da se on bavi društvenim mrežama i da šalje nekakve informacije. Mi iz drugih izvora znamo kakve su to informacije, da nisu ni istinite ni objektivne. Iz raznih izvora sam čuo da se bavi time što se sada zove botovanje, a to je u stvari čista manipulacija. Imamo mi starije, bolje izraze za to i nema potrebe da posežemo za novim.

Kako biste sa ogromnim medijskim iskustvom opisali sadašnju medijsku situaciju u Srbiji, da li ste u teoriji ili praksi upoznali takav slučaj?
Nisam. Naravno da se nameće poređenje sa devedesetim. Međutim, tada je bila bolja situacija, bez obzira na to što je i taj režim hteo da utiče na medije, onako na sve, bez ostatka. On je ipak dopuštao da tu i tamo postoji neki nezavisni medij i bilo ih je više nego sada. Bilo je više mogućnosti da se iskaže opoziciono, kritičko mišljenje. Sada je situacija mnogo gora i to je ono što mnogi ljudi ne prepoznaju pa kažu – ali nema direktnih pritisaka, nema cenzure. Pa šta hoćete – institucionalnu cenzuru?!

Nema institucionalne cenzure, ali to se radi tako što se popravljanjem položaja onih medija koji su u dosluhu sa vlašću i koji se ponašaju kao režimski mediji stavlja do znanja svim medijima da, ako hoće da opstanu na ovom našem, inače jako tankom i siromašnom tržištu, treba da budu u vezi sa vlašću. Tako se proizvodi autocenzura, koja je najgora cenzura i novinari odustaju od istraživačkog novinarstva.

Izvor:Beogradski glas  Foto: Screenshot

Ostavite komentar