POLITIKA SRBIJA VAŠ GLAS

SNS je postala organizam za sebe, koji u pojedinim aspektima preuzima ulogu države, smatraju analitičari

Deset godina SNS i promene na putu od opozicije do vlasti

Autor teksta:

Srpska napredna stranka obeležila je desetogodišnjicu osnivanja. Podsećamo na put koji je prešla od opozicione do najveće vladajuće partije.

„Pre 10 godina, dragi prijatelji, zasadili smo seme. Danas imamo drvo. Ako hoćemo da imamo uspešnih 100, još Konfučije je rekao – moramo da učimo ljude, da učimo sebe, i sebe da menjamo“, rekao je predsednik SNS Aleksandar Vučić na desetom rođendanu stranke koji je obeležen u Kraljevu.

Promena je bila ključna reč i te 2008. godine. Vrh ultradesničarske Srpske radikalne stranke okreće leđa neprikosnovenom lideru Vojislavu Šešelju. Njegova verna senka, Tomislav Nikolić, i večito treći čovek partije Aleksandar Vučić odlučuju da odbace ideju Velike Srbije i po prvi put, iz usta jednog radikala izašle su proevropske izjave.

„Da budemo ponosni, najbolji saradnici Ruske federacije… Da budemo ponosni, najbolji članovi Evropske unije“, rekao je tada Tomislav Nikolić, predsednik SNS od 2008. do 2012. što je propraćeno aplauzom.

Evropski put odlučuje da prati gotovo 90 odsto članova Srpske radikalne stranke. Nekad prokazani velikosrpski ideolozi postaju rado viđeni gosti u stranim ambasadama, ali i diplomatskim predstavništvima i na istoku i na zapadu.

Moderna i uporna kampanja usmerena je samo ka jednom cilju – naterati Borisa Tadića da raspiše prevremene izbore. Opozicionu borbu naprednjaka obeležili su masovni ulični protesti. Osim demonstracija, bilo je i pojedinačnih protesta. Od sedenja na stiroporu do štrajka glađu.

„Plansko, sistematsko, marketinški fenomenalno osmišljen proces, u kome je sve išlo ka tome da naprednjaci postanu prihvatljiva, sistemska, a ne kažem, i jedina alternativa tada vladajućoj Demokratskoj stranci“, ocenjuje Danica Vučenić, novinarka.

Pod pritiskom, Tadić raspisuje izbore, na kojima gubi od Nikolića. Iako postaje predsednik svih građana, ispostaviće se, ostavkom na mesto predsednika SNS-a, dizgine mu ispadaju iz ruku.

„Ironija je sudbine da je Tomislav Nikolić u noći izborne pobede počeo da gubi i stranku i sopstvenu vlast u stranci“, navodi Danica Vučenić.

U stranci se rađa novi lider. Aleksandar Vučić sa mesta prvog potpredsednika Vlade gradi imidž borca protiv korupcije s trofejnim tajkunom Miroslavom Miškovićem iza rešetaka. Svakodnevnim nastupima u medijima, Vučić postaje najpopularniji političar u državi, a popularnost koristi kao opravdanje za preuzimanje pozicije najmoćnijeg. Revolucija se dešava i u stranci, koju Vučić upodobljava.

„Tako što je od nje napravio ogromnu grupu sledbenika koji mu se pokoravaju i uveo jedno neprimereno, nevaspitano ulizištvo u javni prostor. A onda je na način na koji je pokorio tu stranku i od nje napravio monolitnu, sledbeničku organizaciju pokorio i društvo, državu i institucije“, kaže Vučenić.

U Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci više nema mesta za osnivača. Tomislav Nikolić se, nakon odustajanja od kandidature za novi predsednički mandat, povlači iz političkog života.

„Kako život udesi stvari. Na prošloj sednici ja vas tešim, a na ovoj vi mene“, rekao je, odlazeći s mesta lidera, Tomislav Nikolić.

Šest godina vlasti učinilo je Srpsku naprednu stranku ubedljivo najmasovnijom u Srbiji, sa, po nekim procenama i više od pola miliona članova. Svog predsednika verno prate kako na mitinzima, tako i njegovim medijskim pojavljivanjima. Prema mišljenju mnogih analitičara, sama stranka postala je organizam za sebe, koji u pojedinim aspektima preuzima ulogu države.

Izvor: N1 Foto: Screenshot

One Reply to “SNS je postala organizam za sebe, koji u pojedinim aspektima preuzima ulogu države, smatraju analitičari

  1. SNS i njen firer Aleksandar Vučić su voljom zapadnih fašista postavljeni da vladaju okupiranom Srbijom, ne poštujući Ustav i zakone Srbije,, sa ciljem da je teritorijalno rastakaju, ekonomski uništavaju a Srbe denacionalizuju i ponižavaju. Za uzvrat su dobili pravo da pljačkaju, uvedu medijski mrak i teror nad narodom, a posebno nad onima koji ih kritikuju.Na najodgovornije funkcije u drćžavi postavili su kriminalce, prevarante, lažove i uopšte društveni šljam i ljudske fukare. Sve su to začinili pederima i lezbejkama, potomcima ustaša i komunjara, kao i ostalim srpskih krvnicima, Firer te razularene bande je za svoje najveće prijatelje proglasio one koji su bili najveći zagovornici bombardovanja Srbije 1999. godine, kao i njene satanizacije. Tom izdajničkom psu,, Aleksandru Vučiću, nije uspelo da ispuni obećanje dato onima koji su ga doveli na vlast, da prizna nezavisnost itzv Republike Kosovo i pored brižljivo pripremane šestogodišnje prevare, počev od fingiranih Briselskih pregovora, pa do režiranih kriza na Kosovu i Metohiji, kao i besomučne propagande da je Kosovo izgubljeno, da tamo Srbija nema ni metar kvadratni svoje teritorije i da on neće dozvoliti da Srbija bude ponižena, već da će Srbija nešto dobiti. Pitanja za ovog izdajnika:
    1. Zašto je šest godina, navodno vodio „teške“ razgovore u Briselu, gde je anulirao prisustvo srpskih državnih organa na severu Kosova, a Šiptarima nemilice davao sve atribute državnosti?
    2. Zašto nije uslovio ispunjavanje naših preuzetih obaveza,, ispunjenjem jedine obaveze Prištine iz tog sporazuma, formiranje ZSO, već je o tome počeo da priča nakon pet godina,, kada to nije moglo imati nikakvog efekta? /politika svršenog čina/
    3. Zašto je prihvatio pregovore sa predstavnicima privremenih organa u Prištini o tzv obavezujućem papiru, koji u suštini predstavlja mirovni sporazum, nakon Kumanovskog sporazuma i Rezolucije SB UN br 1244, koji su predstavljali sporazum o prekidu agresije na SRJ od strane SAD i njenih saveznika i sa kojima je trebalo da se pregovara o statusu Pokrajine Kosovo i Metohije?
    4. Zašto je sve vreme lobirao za nezavisno Kosovo, neprekidno tvrdeći da je realnost država Kosovo, koju priznaju najmoćnije svetske sile i gde mi nemamo ništa, a de facto, tzv Republika Kosovo je okupirana teritorija Republike Srbije, Skupština Srbije je imala pravo i obavezu da o tome donese odgovarajuću rezoluciju, nakon flagrantnog kršenja Rezolucije SB UN br1244.od strane SAD i njenih saveznika koji su na nas izvršili agresiju.
    5. Zašto i pored neprihvatanja njegovog predloga o razgraničenju sa Albancima od strane 80% građana Srbije, koji je ocenjen kao izdaja, nastavlja tajne razgovore i pregovore o tome, neprekidno obmanjujući građane da je od toga odustao?

Ostavite komentar