POLITIKA SVET

Za NATO je Kina veća „glavobolja“ od Rusije

Za NATO je Kina veća „glavobolja“ od Rusije

Za NATO je Kina veća glavobolja od Rusije, izjavio je u Vašingtonu nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.
Glavni grad SAD je centar ovonedeljnog okupljanja zvaničnika NATO u sklopu obeležavanja sedam decenija od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma kojim je uspostavljen Severnoatlantski savez 4. aprila 1949.

Hajko Mas

Pitanja kao što su – da li bi i u kojoj meri članice Alijanse trebalo da dozvole kineskom brendu Huavej da posluje u njihovim zemljama, zajedno sa namerom Italije da se priključi kineskoj inicijativi „Jedan pojas – jedan put“, popularno nazvanoj „Novi put svile“ – stavljaju pred NATO dilemu kako da odgovori na azijski front uticaja.

„Kina je izazov na skoro svakom polju. Važno je što bolje razumeti šta to predstavlja za NATO“, kazao je Mas. To je veliki problem za veći deo Evrope, dodao je on, kao i za SAD, koje imaju snažne trgovinske veze sa Kinom.

Dok je administracija američkog predsednika Donalda Trampa „od prvog dana usredsređena na Kinu, evropski lideri tek sada počinju da uočavaju naznake da kineska velikodušnost može predstavljati dugoročnu stratešku pretnju regionu“, prenosi politico.eu. Nije poznato kakvu bi ulogu NATO sa svojim geografskim ograničenjima trebalo da igra u naporima Zapada da se zaštiti od Kine. Među bezbednosnim zvaničnicima sa obe strane Atlantika vlada sve jače uverenje da je, u vreme trzavica u Savezu oko podele finansijskog tereta, kineska politika oblast od zajedničkog interesa za SAD i evropske partnere.

„Svi bismo mogli imati koristi ukoliko bismo razvili zajednički pristup sa SAD“, kaže Vofgang Išinger, bivši nemački ambasador u SAD, sada šef Minhenske bezbednosne konferencije. „Ali još uvek nemamo strategiju unutar EU, a samim tim ne možemo imati ni zajedničku strategiju ako nemamo sopstvenu“, navodi nemački diplomata.

Išinger smatra da nije u interesu da „gurnemo Rusiju u ruke Kine i stvorimo ogroman azijski blok sa više od 1,5 milijardi ljudi“, te da bi trebalo „započeti stratešku raspravu sa Rusijom“. Kako je dodao, „u našem je interesu da istražimo opcije kontrole sa Rusijom, na primer“.

Potpredsednik SAD Majk Pens kritikovao Nemačku i Tursku zbog njihovih pristupa finansijskim obavezama prema NATO i saradnje sa Rusijom. On je ponovio stav Trampa da Nemačka malo troši na odbranu Saveza, i naveo da odluka Berlina da gura dalje plan o „Severnom toku 2“ u Baltiku Nemačkoj donosi rizik da postane „zarobljenik“ Rusije. Pens je takođe kritikovao Tursku zbog odluke o kupovini ruskog protivraketnog sistema odbrane S 400 nazivajući to „nepromišljenom“ odlukom koja bi mogla potkopati Savez.

Najveća briga Evrope jeste da će u svetlu velike borbe za moć između SAD i Kine, Unija biti ostavljena po strani, tvrde analitičari. Nedavna odluka lidera SAD da se povuče iz nuklearnog sporazuma potpisanog sa Rusijom još u doba hladnog rata čiji je cilj bio da se nuklearno oružje srednjeg dometa drži podalje od Evrope, podstaknulo je te bojazni. Trampova administracija donela je odluku bez konsultovanja evropskih saveznika.

„Strateško pitanje za Evropljane bilo je rešeno izvan Evrope, za koju to pitanje ima velike implikacije“, kaže Jan Tekau, direktor evropskog programa pri nemačkom Maršalovom fondu. „Vidite da smo u najboljem slučaju dobili sekundarni tretman“. Uprkos ovakvim frustracijama, među visokim evropskim zvaničnicima odbrane postoji konsenzus da, bez obzira na nedavne govore o „evropskoj armiji“, NATO apsolutno ostaje neophodan.

Stoltenberg hvalio Trampa

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je NATO da ostane jedinstven protiv sve snažnije Rusije. U obraćanju američkom Kongresu povodom 70. godišnjice Alijanse, Stoltenberg je odustao od kritika na račun Trampa navodeći potrebu jačanja saveza i hvaleći insistiranje lidera SAD da druge članice NATO-a treba više da doprinesu Savezu.

Navodeći rusku aneksiju Krima 2014, sajber agresiju, prošlogodišnju upotrebu nervnog agensa protiv bivšeg ruskog špijuna, podršku Moskve režimu Bašara al Asada u Siriji te kršenje sporazuma o raketama srednjeg dometa, Stoltenberg je ukazao da je NATO preduzeo mere kako bi pojačao svoju spremnost i odbranu protiv Rusije.

Lavrov Foto: Ambasada Rusije
Lavrov o novim bazama

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da će nakon stupanja Crne Gore i Makedonije u NATO u tim zemljama „nići“ i vojni objekti Alijanse, kao i da će te zemlje ubuduće morati da troše dodatan novac na kupovinu američkog oružja, ali da se to „nikome neće svideti“, prenosi Sputnjik. Pored toga, to će ujedno značiti i da će se vojna infrastruktura još više približiti istoku, od čega Evropa neće mirnije spavati, upozorio je.

Izvor:Danas Foto:Screenshot

Ostavite komentar