PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Ložim „smederevac“. Nisam tu.

Današnji smoreni dan
Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Foto: Katie Salerno, Privatna arhiva

Piše: Milica Eseš Pinter

Sanjam…

Došao neki deka bicklom, udomio psa i odlazi…

Ja ne znam ni ko je čovek, ni kojeg psa… pitam Darka koga je uzeo, je l’ Dobrivoja, on kaze: Ne, nego Ljubivoja.

Nemamo psa koji se zove Ljubivoje i tu počnem da paničim, otvorim oči, zaista vidim Darka.

Pitam ga: Kojeg Ljubivoja?

On me gleda u čudu…

Nema veze.. Kaže da ima lepu vest.

Pucaj.

Pada sneg!

Sad stvarno pucaj!

U dvorištu bljuzgavica neopisiva, a psi srećni kao deca, jure se i šljapkaju, sneg pada preko celonoćne kiše…

Popijem kafu i po tom užasu odemo do Bačke Palanke po stari hleb… pun auto, leti brasno…

Vratimo se, istovarimo, pa opet do NS, po granule, vakcine… Sve kroz mećavu, kao kod Kočica, samo bez onih volova.

Pokušam jedno vlasnicko štene da ponesem do grada, ne uspevam da se nađem sa vlasnicom, tu se strašno iznerviram…

Nakrcamo auto granulama i šargarepom i pastrnakom i ne znam cime sve ne…

Promenimo i gume kod vulkanizera… na crtu, razume se… I malopre dodjem kuci…

Gasim telefon. Gasim sebe. Sve gasim.

Nema me do ponedeljka ujutro.

Bindzujem serije. Kuvam nedeljnu supu, rinflajš i sos.

Ložim „smederevac“. Grejem noge. Nisam tu.

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Ostavite komentar