PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Pismo iz Bostona, pisano u utorak

Poštovani gospodine Dvizac,

Zovem se Meri Kolins ili po naški Mara Kočijašević. Rođena sam u Zemunu i odatle, pre 38 godina otišla sam u Ameriku. Zašto? Mogu Vam navesti milion razloga i svi su manje-više tačni ali jedini moj pravi razlog je moja „glupa i slepa ljubomora“.

Udata sam i imam solidan, stabilan brak. Da li sam srećna? Mislila sam da jesam, sve dok mi jedna moja prijateljica nije poslala Vaš roman „Utorkom nisam udata“… Kada sam ga pročitala – ostala sam bez daha.

Neke delove (podvukla sam ih i stalno ih čitam), kao da ste prepisali deo moje sudbine. Da, moja se životna priča razlikuje od priče glavne junakinje Radmile, ali neke situacije, scene a naročito osećanja se, što kaže naš narod, u dlaku poklapaju. Ne mogu da verujem sama sebi dok čitam. Ali kako Vi jednom napisaste „Sve tužne ljubavi su iste“! Da, sve se završavaju sa velikom boli, ranom koja nikada ne zarasta…

Koja je moja priča?

Za razliku od Radmile, ja sam imala stabilnu vezu. Planirali smo i brak čim ja diplomiram. I tako, da ne dužim, jedne noći (bio je utorak uveče) dok sam ostala kući da spremam poslednji ispit, ugledala sam moju komšinicu koja je stanovala u kući preko puta.moje zgrade. Dovezao ju je njen tadašnji dečko u fići koji je grmeo, valjda zbog auspuha. Ustala sam i prišla prozoru. Vesna, tako se zvala komšinica, bila je moja najbolja prijateljica. Poljubili su se u obraz, gotovo stidljivo, kao deca, mahnuli jedno drugom rukom i ona je ušla u kuću. Ubrzo se upalilo svetlo u njenoj sobi do ulice. Zapalila sam cigaretu i pristavila novu kafu. Njen dečko sa fićom i dalje je bio tu, ispod prozora. Znala sam da je ludo zaljubljen u Vesnu.

A ona?

Pa ne bi se moglo baš reći. Kad god smo pričale na tu temu, uvek je sve najlepše govorila o njemu, ali da on ipak nije taj za koga želi da se uda. Znala sam da je iz radničke porodice, baš kao i njen dečko (ne mogu da mu se setim imena) i baš zato ona je htela da se uda za nekog bogataša.

-„Hoću da pobegnem iz ovog siromaštva. Od kada sam rođena samo nas prati glad i nestašica svega. Ti možda ne razumeš šta je to nemati jer si uvek imala sve što poželiš. Od nove suknje do letovanja na moru. Ti si na more išla u kuću tvog oca ili luksuzni hotel, a ja u radničko odmaralište“, još uvek pamtim njene reči.

Ali da se vratim priči.

Posle 5-6 minuta svetla u Vesninoj sobi su se ugasila i njen dečko je odjurio sa svojim gromoglasnim fićom. Pijuckala sam kafu i pušila. Prozor je bio otvoren kada se u ulici pojavio još jedan auto. Stao je u mrak i ugasio svetlo. Ali ono što me je iznenadilo bilo ja da se neočekivano Vesnin prozor otvorio i ona je izašla kroz njega pravo na ulicu. Još veće iznenađenje bilo je kada je sela u taj, meni nepoznat auto u mraku. Auto se okrenuo i vratio odakle je došao. U trenutku kada se auto okretao, ulična svetiljka ga je osvetilala i ja sam užasnuta prepoznala auto mog verenika Zorana!

On je vozio crveni golf sa nekim spojlerima i nalepnicama tigra na vratima. Ne mogu da Vam opišem kako sam se tog trenutka osećala. Umor od učenja je odjednom nestao. Obuzelo me je neko grozničavo ludilo, bes, očaj. Palila sam cigaretu o cigaretu, ispijala kafe, popila čak i čašicu konjaka iako ne pijem aklohol. Pokušavala sam da se smirim, ali nije mi polazilo za rukom. Knjige više nisam ni pipnula iako sam ispit imala za 3 dana. Posle nekih sat vremena, možda i manje, ali meni su minuti sporo prolazili, najazad se pojavio crveni golf. Ponovo je stao u mrak, daleko od svetla. Uspela sam da vidim kako se vozač i Vesna strasno ljube na rastanku. Ona se brzo popela kroz prozor i vratila u svoju sobu. Svetlo nije palila. Ruku na srce, nisam dobro videla vozača crvenog golfa, ali sam bila ubeđena milion posto da je to moj Zoran.

Zar da me tako prevari, očajno smo pomislila. Zoran je znao da imam važan ispit jer sam mu rekla da neću izlaziti naredna tri dana. I eto, on je moje odsustvo iskoristio na najgori mogući način. Ne znam da li sam bila više ljuta na Zorana ili na Vesnu?

Tek pred zoru sam zaspala. Ujutru sam htela da ga nazovem i da odmah, po kratkom postupku rešim sve. Odlučila sam da raskinem sa Zoranom, ali moje zaljubljeno srce nije mi dalo. Odlučila sam da sačekam sledeću noć da vidim šta će se dogoditi? Ponovila se ista scena baš kao u nekom filmu. Dolazak sa fićom, ovlašni poljubac, iskakanje kroz prozor i bekstvo sa tajanstvenim ljubavnikom u crvenom golfu. Treće veče, noć uoči mog ispita, Vesna nije izlazila pa se ništa nije dogodilo, ali je u meni uveliko proradio crve sumnje. Setila sam se njenih reči o udaji, a Zoran je bio iz bogate porodice. Baš prilika kakvu je ona vrebala. Ali zar pored svih zemunskih momaka izabere baš mog Zorana? E, to joj nisam mogla oprostiti…

Položila sam ispit. Iz osvete, iz besa. Dobila sam čistu desetku. Ispred fakulteta me je čekao Zoran. Sedeo je na haubi svog crvenog golfa sa velikim buketom cveća i smeškao mi se. Kada sam ga ugledala sav onaj pritajeni, potisnuti bes je buknuo u meni. Počela sam da vičem, da se derem iz sveg glasa. Udarala sam ga onim buketom po glavi. A on je samo zbunjeno ponavljao jedno te isto pitanje:

-„Zašto? Zašto? Zašto?“

-„Znaš ti dobro zašto“, odogovorila sam i uskočila u prvi taksi.

Uzalud me je danima zvao telefonom, dolazio pred zgradu u kojoj sam živela… nisam htela ni da ga vidim, a kamoli da čujem njegovo objašnjenje. Verovala sam samo onome što sam te dve večeri videla svojim očima i priči koju sam sama montirala u glavi. Posle par dana pobegla sam na more da tamo, na miru spremim diplomski…

I kada sam diplomirala brže-bolje sam se spakovala i pobegla kod tetke u Ameriku. Zoran nije odustajao do poslednjeg dana. Kažu da je samo par minuta zakasnio na aerodrom kada sam letela za Ameriku…

Ranjena i bolna, posle nekih godinu udala sam za prvog muškarca koji me je zaprosio. Ljubav je za mene postala besmislna igračka za naivne. Da, udala sam se baš kao i Vaša junakinja Radmila za mnogo starijeg bogatog Amerikanca. Preselili smo se u Boston. Na proslavi prvog rođendana mog sina Aleka, iz Njujorka je došla i moja tetka. Na kraju proslave, pred odlazak, odvela me je u sobi i ispričala mi šta se stvarno dogodilo te dve noći u Zemunu.

Moj Zoran je svom prijatelju pozajmio auto jer je ovaj hteo da smuva moju komšinicu Vesnu. I smuvao ju je. Zoran je bio stvarno nevino optužen sa moje strane. Čak je imao i ubedljive dokaze. Obe večeri je proveo kod kuće, sa ocem i bratom je gledao neke utakmice. Eh, moja luda glava… Bar da sam ga saslušala sve bi se razjasnilo, svemu bi se slatko smejali. Ovako… nagrađena sam brakom sa 27 godina starijim mužem!

Od tada vera u ljubav, čistu, iskrenu, vernu mi se vratila… Pokušala sam baš kao i Radmila, da pronađem utehu, pravu ljubav. Moje srce je ponovo htelo da voli, da gori od ljubavi. I, verovali ili ne pronašla sam je. A onda, kada sam htela da ostavim sve i pobegnem, desilo se baš kao u Vašem romanu – moj ljubavnik je poginuo u saobraćajnoj nesreći! Neverovatno kako sudbina ume da bude surova, da kažnjava….

I tako, šta da Vam kažem dalje… Vesna se udala za nekog kriminalca. Ubili su ga na ulici, a njoj je ostalo pozamašno bogatstvo. Ne znam da li je srećna, ali bogata jeste.

A Zoran? Moj Zoran se nikad nije oženio. Kažu da ima vanbračnu kćerku koju mnogo voli, ali pred matičara nije hteo. Sigurna sam da sam ja njegov razlog da više ne veruje ni u ljubav, ni brak… Grešna sam.

Kad god vidim vaš roman „Utorkom nisam udata“, poželim da i sama napišem knjigu o svom „Utorku“. Bojim se da će isuviše lićiti na Vaš roman, iako je to moja životna priča. Molim Vas, posavetujte me šta da radim… Nekako, osećam da bi mi bar malo bilo lakše kada bih sve svoje muke, suze, grehove stavila na papir. Hvala Vam na strpljenju… a još više hvala Vam za tako predivnu i poučnu knjigu kao što je roman „Utorkom nisam bila udata“… Ovaj roman svaka žena mora da obavezno pročita.

Prijateljski pozdrav
Meri Kolins
Boston USA

P.S.
I da Vam kažem, od kada imam Vaš roman, odredila sam Utorak kao dan koji posvećujem samo sebi.
P.P.S
Volela bih da Vas upoznam kada budem dolazila u Beograd sledeće godine.

Rajko R. Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

[frontpage_news widget="9692" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar