PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Priča o Siciliji i razmišljanje o roku trajanja srpskog političara na njoj – Rajko R. Dvizac

SICILIJA

Kad god gledam film „Poslednji krug u Monci“, setim se mog prvog i jedinog susreta sa pravim italijanskim mafijašem.

Naravno, uz to ide i priča koju mi je kasnije ispričao moj prijatelj Mikele.

U to vreme živeo sam u Beogradu, ali sam dolazio u Inđiju da obiđem roditelje i brata. Najčešće sam izlazio u kafe „Taverna“ (i danas postoji) koji su držali Svetlana i Miša Drašković, sa kojima sam bio prijatelj.

Jedne večeri, znam da je bio neki levi radni dan i Taverna se brzo ispraznila. Svetlana me je zamolila da joj pravim društvo jer je čekala muža da se vrati iz Italije.

Negde posle ponoći, taksijem koji je vozio moj prijatelj Mikele, najzad je stigao Miša. Sa njim je bio i crnomanjasti, fin, uglađen, elegantan sredovečni gospodin.

Miša ga je predstavio kao svog poslovnog partnera, koji je po zanimanju advokat.

U toku razgovora saznao sam da je iz Palerma, sa Sicilije. Mnogo kasnije kada sam gledao „Kuma“, činilo mi se kao da je dotični advokat preslikan u filmu.

Ne znam kojim su se sve poslovima bavili, ali za jedan znam.

Naime, advokat je hteo da prošvercuje svoju ljubavnicu iz Rumunije, bez pasoša, preko granice, pa kroz Jugoslaviju sve do Palerma. Ponudio je Mikeleu veliki novac i ovaj je pristao.

Sve je prošlo bez problema. Moj prijatelj Mikele se nije uplašio ni rumunskih, ni jugoslovenskih, ni italijanskih carinika iako je u gepeku mercedesa prevozio lepu Rumunku.

Strah se pojavio tek kada su stigli na Siciliju.

Stali su ispred jedne vile u predgrađu Palerma i advokat i Rumunka su izašli iz automobla. Naravno, advokat je pozvao i Mikelea da pođe sa njima i da se osveži i odmori od puta.

On je uzeo ključeve da zaključa auto.
Advokat se nasmejao i odmahnuo rukom:

– Nema potrebe za tim. Da hoće da ga ukradu, oni bi nam to uradili pred nosem. Od kada smo kročili na tlo Sicilije, mi smo pod prismotrom i pratnjom. Ne brini, neće nam ništa. Oni nas čuvaju. Niko ne sme ni da ti dodirne auto, a kamoli da nešto ukrade…

Mikele se okretao oko sebe ali nikog nije video.

– Šališ se sa mnom, ovde nema nikoga. Bolje da mi auto uteramo u dvorište – predložio je Mikele.

Advokat se ponovo nasmejao i mahnuo rukom.

Odjednom, jedan po jedan su se pojavljivali Sicilijanci, obučeni kao seljaci i sa oni kratkim puškama. Bili su u grupama po trojica…Takvih grupa je bilo bar dvadesetak pravilno raspoređenih.

Advokat je ponovo mahnuo rukom i oni su nestali kao da su u zemlju propali…

Moj prijatelj Mikele je ljubazno odbio da provede nekoliko dana da se odmori. Uzeo je honorar i posle ručka napustio Palermo. Sve dok nije trajektom otišao sa Sicilije nervozno se okretao, ali nikog nije video. Ipak je znao da ga mafija prati, sve dok trajekt nije napustio Siciliju.

U glavi su mu stalno odzvanjale advokatove reči :

– Održao si reč, ispunio si zadatak. Dlaka ne sme da ti fali sa glave dok si ovde. Ovde je data reč ZAKON. Stradaju samo ljudi koji prekrše datu reč, ljudi bez časti i obraza!

…Gledam ovu izbornu svađu i pomislim, kako bi ovi naši političari prošli na Siciliji?

Niti poštuju zakon, niti drže datu reč, niti imaju časti ni obraza!

Zaključite sami…

Rajko R. Dvizac…

Ostavite komentar