DRUŠTVO REGION

Balkan: Ovi što sad beže, nikom neće slati devize

Sa Balkana danas se beži glavom bez obzira. Vode se supruge, one vuku muževe, zajedno otimaju decu iz škola, istresaju kolevke, čupaju sve iz korena, besomučno, piše „Al Džazira Balkans“.

Foto: Gojko Mitić/ narod.hr, screenshot/ Youtube
Dijaspora plaća socijalni mir

Onaj koji odlazi ostavlja nešto iza sebe, nešto što će ga zvati da se jednog dana vrati. Šezdesetih su kod kuće ostavljali porodice i gradili kuće. I eno ih, sada se vraćaju da penzije potroše ovde. Ceo život sanjarili su kako će svoje poslednje godine provesti uz porodicu. Ali jok. Njihova deca su u međuvremenu pobegla iz ove zemlje, njihovi unuci više ne govore maternji jezik.

I ne beži se iz zemlje samo zbog nezaposlenosti. Sve više je onih koji prvo daju otkaz, a onda beže. Eto, nedavno je direktor jednog mlina na severu BiH pričao kako je njegovom tehnologu, koji ima platu u visini dve prosečne, ostalo još nekoliko dana do raskida ugovora. Ode čovek u Nemačku, a nasleđeno imanje sa kućom dao je na doboš i prodaće ga u bescenje.

Beži se žestoko. Beži se od pogane vlasti, od lažljivaca po parlamentima, od obijača budžetskih trezora, od potkupljivih sudija, od korumpiranih doktora, od advokatskih derikoža, od nameštatelja tendera, od profesionalnih zapošljivača, od besprizornih državnih službenika, od prodanih novinara, od lažnih pisaca…

Pobegoše ljudi, gospodo od vlasti. Džaba vam sva priča.

Otadžbina više nije ona gde su rođeni očevi

Ali treba i vlast nekad razumeti. Pa, koja to vlast ne bi bila zadovoljna da se u njenoj zemlji troši novac zarađen u drugim državama? Koliko li se samo deviza slije sa svih strana sveta, koliko penzija dođe u evrima iz Francuske, Austrije, Švajcarske, Njemačke, i koliko se to izgradi kuća od materijala iz domaćih preduzeća i domicilnom radnom snagom? Dijaspora plaća socijalni mir.

Ali, nešto se zaboravilo. Ovi što beže ne ostavljaju iza sebe nikog kome će slati devize. Oni ne prave kuće. Ne! Oni na one nasleđene vešaju table sa natpisima: „Na prodaju!“, „For sale“, a sve češće oglašavaju na arapskom.

Njihova deca ne govore maternji jezik, otadžbinom ne smatraju onu državu u kojoj su rođeni njihovi očevi, već onu koja ih je prigrlila, dala im solidne dečije dodatke, omogućila dobre škole, značajne stipendije i ponudila im posao u struci i priliku da se dokažu.

Od njih nijedan balkanski premijer, ni svih 12 bosanskih zajedno, nikakve koristi neće videti, oni će sigurno imati pametnijeg posla od zašivanja zakrpa po vrećama balkanskih budžeta.

Izvor: Vesti online

Ostavite komentar