Čekanje voza za EU u čekaonici treće klase

Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

Foto: Flickr/ Oona Räisänen/ Sputnik

Piše: Bogdan Petrović

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nemačka inicijativa za „Maršalov plan“ za Zapadni Balkan, odnosno „Berlinski proces plus“

Na inicijativu Angele Merkel, u leto 2014. godine pokrenut je „Berlinski proces“ koji je okupio lidere sa takozvanog Zapadnog Balkana, sa nemačkom kancelarkom i nekoliko lidera zapadnih zemalja (Italija, Francuska, Austrija) kao i predstavnicima Evropske komisije. Taj proces, osim nekoliko pompeznih sastanaka, do sada nije dao konkretne rezultate (osim, naravno, što je došlo do ponižavanja Srbije da prihvati da se Kosovo i Metohija predstavlja ravnopravno kao država, bez „zvezdice“).

Na tim sastancima su prezentirani i „zajednički projekti“ koji bi trebalo da povezuju region, sve uz mahanje mapama sa ucrtanim predlozima novih auto-puteva od strane srpskog premijera. Uspostavljena je i „saradnja privrednih komora“, to je podignuto i delimično na politički nivo, pa je održan i  sastanak u Nišu između političara i privrednika Albanije i Srbije. Putešestvija predsednika srpske komore Marka Čadeža po regionu su poslužila kao medijska predstava, a do sada nije došlo ni do jednog konkretnog rezultata te „saradnje“.

U međuvremenu, EU je simboličnim sredstvima finansirala studiju izvodljivosti puta Niš – Priština, koja je pokazala visoku cenu i potpunu neisplativost tog projekta. Rezultati studije nisu prikazani javnosti, jer bi to pokazalo sav besmisao priča o regionalnom povezivanju, ali naši političari i dalje spominju taj put kao jedan od prioriteta u razvoju putne mreže.

Druga „regionalna inicijativa“ odnosila se na izgradnju auto-puta Sarajevo – Beograd, gde se ispostavilo da ne postoji nikakva saglasnost oko trase, pa je pomenuto bar 10 različitih varijanti i podvarijanti. Unutar Bosne i Hercegovine došlo je do potpunog raskola između Srba i Bošnjaka, pa se tako ne zna ni da li će auto-put da ide preko Tuzle na Bijeljinu pa prema Srbiji, ili će trasa ići preko Višegrada ka Užicu, uz više podvarijanti.

Politička situacija u regioni se pogoršava uprkos „Berlinskom procesu“

Nedostatak konkretnih projekata, odnosno realizacije koja bi se osetila kod stanovništva regiona, preti da Berlinski proces pretvori u fijasko ravan fijasku samita EU u Solunu iz 2003. godine. Podsećanja radi, tada je na samitu EU rečeno da „evropska porodica vrednosti nije potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana“. Istaknuto je i da će one postati članice EU kada ispune „kriterijume iz Kopenhagena“, koji naravno nikada nisu precizno definisani, a na primeru Srbije tek su se pokazali fluidnim sa ubacivanjem famoznog poglavlja 35.

Priče o približavanju EU i regionalnoj saradnji nisu dovele do rasta životnog standarda ni u Srbiji ni u okruženju, posle sunovrata koji je uzrokovan svetskom krizom iz 2008. godine. Zato nije ni čudno da je došlo do naglog porasta nacionalne retorike i do sve lošijih odnosa unutar pojedinih država, a i između njih.

Situacija u Bosni i Hercegovini je sve gora – ovog puta nisu sporni samo odnosi Bošnjaka sa Srbima, već su do kraja zategnuti i odnosi u Federaciji BiH sa Hrvatima. Time je doprinela i nacionalna politika koju je počela da sprovodi nova hrvatska vlada – sa jasnom orijentacijom na promenu položaja Hrvata u BiH, odnosno, na pritisak da se formira hrvatski entitet i zaustavi majorizacija koju sprovodi većinski narod u Federaciji.

„Regionalnoj saradnji“ dodatno su odmogle izjave Edija Rame da bez pristustva EU perspektive može doći do promena granica i povezivanja Albanije i Kosova (uz neizrečenu pretnju – i polovine Makedonije).

Makedonija se više meseci nalazila na ivici potpunog kolapsa, a ni novoformirana vlada ne obećava da će se uspešno boriti sa složenim problemima u zemlji i okruženju, posebno sa pritiskom da se na njenoj teritoriji formira treća albanska država ili entitet.

U Crnoj Gori je fantomski pokušaj „ruskog državnog udara“ na dan izbora, sa izvesnim Sinđom na čelu, jedva sačuvao vlast Mila Đukanovića, ali ni članstvo u NATO-u izgleda neće pomoći da Crna Gora uspe da se „razgraniči“ sa Kosovom usled ogromnog pritiska nacionalista iz Prištine. Novi izbori na KiM dovode na vlast u Prištini ekstremnu stranku Ramuša Haradinaja.

Iako srpski predsednik Vučić verbalno izigrava najuzornijeg učenika Angele Merkel, javnost u Srbiji se bombarduje najstrašnijim pretnjama u tabloidima koji su pod njegovom direktnom kontrolom. Tako se s euforijom govori o nabavci aviona MIG-29 iz Rusije i Belorusije, najavljuju se strašne pretnje za Republiku Srpsku od strane Hrvata, a za Albance se šire najgore moguće vesti o zaverama i agresivnim namerama. O događajima u Makedoniji pisalo se više nego pristrasno, sa namerom da se ocrni upravo strana koja je uživala podršku zapadnih sila.

Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *