POLITIKA REGION

Damir Nikšić: Desničaru ne treba niko, osim u svojstvu roba ili sluge!

KADA GOVORIMO O LEVICI I DESNICI POLITIČKOG SPEKTRA, MI AUTOMATSKI STVARAMO POPULARNU PREDSTAVU, ČIJA JE GLAVNA KARAKTERISTIKA JEDNODIMENZIONALNOST.
Ilustracija. Jutarnji GLASnik, Foto: Pixabay

Naime, mi svi zamišljamo jednu pravu liniju, koja se ideološki deli na levu i desnu stranu, sa centrom u sredini.

Autor: Damir Nikšić

Često nam se dešava da relativiziramo tu pojavu, pogotovo ako smo diksleksični, tako da nam levica postane desnica, a desnica postane levica, a liberalni centar postane liberalna “elita” i tako dalje…

Često nam se desi da ovu pojavu dodatno banalizujemo, samo radi toga što nemamo dublju i potpuniju sliku o razlikama između levičarskih i desničarskih ideja.

Izrazi levica i desnica sprvi put su se pojavili za vreme Francuske revolucije, kada su članovi Narodne skupštine bili podeljeni na one koji su podržavali kralja i crkvu, a koji su sedeli sa desne strane predsedika skupštine, dok su oni koji su podržavali revoluciju sedeli sa njegove leve strane.

Mislim da je vreme da se ta razlika malo produbi, sa još nekoliko bitnih karakteristika i dimenzija, uslovno rečeno, levice i desnice:

Levica je revolucionarna, ona je progresivna i teži napretku… kretanju ka napred, evoluciji društva, unapređenju društva. Ona je za napredne promene u društvu. Levica znači NAPRED, ili NAPRED je levica!

Desnica je konzervativna, ona se zalaže za status quo ante, za stanje koje je prethodilo današnjem. Desnica teži ka prošlosti. desnica iliti reakcija reaguje na revoluciju, na promenu, na progres i želi okrenuti tok istorije unazad, želi ponovo uspostaviti stare, feudalne odnose, tradicionalne vrednosti, želi ih konzervirati kao takve, učiniti ih nepromenjivim. Ona teži da se vrati u prošlo stanje, to jest prema nazad. Desnica je u tom smislu nazadna. Desnica je jednako NAZAD, ili NAZAD je desnica!

Znači, imamo još dve dimenzije, napred i nazad.

Foto: Screenshot/ Facebook

Međutim, desnica još predstavlja interese gornjih slojeva društva, desnica predstavlja gornju manjinu, koja bi da upravlja gornjom većinom. Levica predstavlja donju većinu, koja nastoji da bude ravnopravna i politički i ekonomski, ako ne individualno, a ono barem klasno sa gornjom manjinom.

Znači, imamo sada i gore i dole. To su već tri dimenzije: levo i desno, napred i nazad, gore i dole.

Levica teži otvorenosti, internacionalizmu. Desnica teži zatvorenosti, izolacionizmu (nacionalizmu). Levica teži kosmopolitizmu, svetskoj revoluciji. Desnica teži partikularizmu, svojoj teritoriji, krvi i tlu, blagostanju svoje grupe (klasne ili etničke), bez brige o drugima.

Levica teži oslobođenju i ravnopravnosti svih, a desnica podređivanju i porobljavanju, ako ne drugih pojedinaca, onda drugih klasa, rasa, naroda, nacija i tako dalje.

Levičar ličnu slobodu vidi u slobodnom društvu, lični ineres i ličnu korist prepoznaje u zajedničkom interesu i društvenoj koristi.

Desničar vidi svoj interes u prevlasti svoje porodice, svoje familije, svoje klase ili rase, svoje etnije, nad ostatkom društva. Desničar svoju ličnu slobodu pronalazi u tome da podredi društvo svom ličnom interesu.

Levičar daje sebe društvu i za društvo, a desničar uzima sebi iz društva i od društva.

Iz ovoga se lako da zaključiti da je levičarska ideja bazirana na altruizmu, na empatiji, razumevanju i prihvatanju drugog. Na ljubavi i solidarnosti sa drugima, kako sa bližnjima, tako i sa strancima. Ona je bazirana na ideji čovečnosti, čovečanstva kao jedinstvenog ljudskog roda, dok je desnica bazirana na sebičnosti, samocentričnosti, sitno-sopstveničkom interesu, rodovskom, plemenskom, etničkom, nacionalnom ili rasnom identitetu.

Foto: Screenshot/ Facebook

KO U ROPSTVO VODI, BIĆE U ROPSTVO ODVEDEN…

Levičar je internacionalista, kosmopolita, on bi da putuje, da upoznaje druge ljude i narode, da bude slobodan, ravnopravan…

Desničaru ne treba niko, osim u svojstvu roba ili sluge!

U tom smislu leva ideja je superiornija i humanija, od desničarske koja je prizemna i u kontekstu čovečanstva, ako ne nemoralna, onda zasigurno moralno inferiorna.

Dakle, radi se o tezi i antitezi, bez obzira da li je teza progres i revolucija, a antiteza gornjih i nazadnih desničara, ili je pak teza vlast i nadmoć bogatih, a antiteza revolucija donjih i naprednih levičara, radi se o dijalektici.

Mesto u kome se sinteza dešava i postiže je PARLAMENT.

E, da bi teza zbilja bila sinteza i desnica i levica moraju držati svoje pozicije. Ne mogu se pretvarati da su ono što nisu.

U tom smislu levica mora biti napredna, mora predstavljati donje i težiti ka napred, kako desnica ne bi zaustavila društveni napredak autoritativnim apsolutizmom ili verskom dogmom.

Levica mora težiti ka gore, da dođe u istu ravan sa gornjima, da postigne društvenu, političku i ekonomsku ravnopravnost, kako rodnu, tako i klasnu, tako i rasnu. To je demokratija.

Ako ne vladavina većine, a ono barem način da većine i manjine, moćni i nemoćni, nemoćni i moćni, budu politički jednako zastupljeni u zakonodavnoj vlasti, kako bi mogli biti jednaki pred zakonom koji zajedno donose i u društvu koje zajednički tvore i stvaraju svojim radom, znanjem i imanjem.

Priredio Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar