REGION

DW: Makedonija prestiže Srbiju na putu ka EU?

Da li Makedonija može da prestigne Srbiju na putu evrointegracija?

Foto: Pixabay

Jer nova Vlada je rešena da okonča spor sa Grčkom i uvede zemlju u NATO. A svog autokratu su Makedonci već smenili. DW se raspitao u Skoplju i Beogradu.

Doskora je ugledni profesor i poznavalac jugoistočne Evrope Florijan Biber šest zemalja Zapadnog Balkana koje čekaju na ulazak u EU svrstavao u dve grupe: one koje mogu i one koje ne mogu. Mogle su Crna Gora, Srbija i Albanija, a nisu mogle Bosna, Makedonija i Kosovo – svaka zbog nerešenih pitanja koja zadiru u sam suverenitet ili ustavno uređenje.

Međutim promenom vlasti u Skoplju je Makedonija ekspresno prešla u grupu onih koje mogu. Razgovori sa Grčkom su odmakli, prvi znaci dobre volje – u vidu eliminacije naziva aerodroma i autoputa koji su nosili ime Aleksandra Velikog – već su pruženi, Skoplje želi brzo u NATO, a Vlada Zorana Zaeva ima priliku da ispravi sve što je prethodni premijer Nikola Gruevski radio na autokratski način.

Nije čudo što zemlje regiona različitom brzinom napreduju ka EU. Pre svih je Crna Gora iskoristila probleme i političke dileme svojih suseda, i reklo bi se stekla nedostižnu prednost u trci prema Briselu.

Crna Gora najveći favorit

Sa tom ocenom se slaže i Bojan Al Pinto Brkić iz beogradskog Foruma za međunarodne odnose, koji ističe da je Crna Gora ne samo najviše napredovala u pregovorima sa EU, nego je i članica NATO. „Članstvo u NATO možda nije direktni kvalitet, ali je svakako potvrda ozbiljnosti zemlje za članstvo u EU.“

Brkić za DW kaže da zvanično Skoplje, ako primeni crnogorski recept, takođe može prestići Srbiju. „Makedonija je dobila status kandidata pre Srbije, bila je veoma blizu članstva u NATO. Ukoliko reši spor sa Grčkom, logično je da najpre postane članica NATO, a nakon toga ubrza pregovore sa EU i postane članica zajedno sa Crnom Gorom i Srbijom, ili odmah posle Crne Gore“, kaže Brkić.

Srbija je u ovom trenutku pozicionirana nakon Crne Gore – i zajedno sa njom pomenuta u Strategiji za Zapadni Balkan – ali Makedonija se približava koracima od sedam milja. Nakon smene autokratske vlasti i dolaska socijaldemokrate Zorana Zaeva na mesto premijera, Makedonija se uhvatila u koštac sa svim preprekama koje je imala na putu evroatlantskih integracija.

Bujar Osmani, potpredsednik makedonske Vlade za evropska pitanja, za DW kaže da „dosadašnja analiza pokazuje da je Makedonija prva u regionu prema ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, rame uz rame na prvom mestu sa Crnom Gorom prema harmonizaciji zakonodavstva, i visoko prema ispunjenosti političkih kriterijuma“.

„Imajući u vidu da je sve ovo postignuto tokom simulacije pregovora kojih zapravo nema, možete pretpostaviti koliko bi tek bilo postignuto sa otvorenim poglavljima uz intenzivan monitoring, pomoć i veliku motivaciju“, optimističan je Osmani.

Prednosti Makedonije

Pri tome je jasno da je, makar prema emotivnom naboju, ono što je za Makedonce spor sa Grčkom oko imena, za Srbiju pitanje Kosova. Bojan Al Pinto Brkić upozorava da bez rešenja tog pitanja vrata EU za Beograd ostaju zatvorena.

„Postavlja se pitanje koji je vremenski rok u kojem je rešenje izgledno i da li je moguće da Makedonija u međuvremenu reši svoje pregovore sa EU? Važno je napomenuti da je Makedonija manja od Srbije i po broju stanovnika i teritorijom, i moguće je da to bude prednost u pregovorima sa EU“, dodaje Brkić.

Makedonski premijer Zoran Zaev je za Radio Slobodna Evropa primetio da je sama „Evropa plasirala 2025. godinu kao nekakav termin. Ali, imajući u vidu da Makedonija dobija preporuke od 2009, a da status kandidata ima od 2005, mi to možemo i mnogo brže. Verujem da možemo da stignemo Crnu Goru i Srbiju koje su otvorile poglavlja, a to zavisi pre svega od naših uspeha i kapaciteta“, rekao je Zaev.

Šta ubrzava evropski put?

Iako na prvi pogled nije presudno, eventualno članstvo u NATO nesumnjivo ubrzava proces evropskih integracija. Srbija se u tom pogledu zvanično i dalje drži politike vojne neutralnosti i trenutno postoje samo stidljivi nagoveštaji dijaloga o tom pitanju. Crna Gora kao članica NATO i tu ima veliku prednost.

Na problemu imena sa Grčkom se intenzivno radi i čini se da je Makedonija spremna da oko toga načini kompromise. Sa druge strane, odnosi Beograda i Prištine su zapali u ćorsokak i teško je predvideti kako će se i kada postići neki dogovor, iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić poziva na kompromis. Na kraju, makedonski birači su smenili autokratsku vlast koja se pokazala kao glavni kočničar reformi i demokratskih institucija.

Bojan Al Pinto Brkić kaže da sve pomenuto donekle utiče na evropsku perspektivu. Ali on suštinu vidi u tome što je Makedonija zemlja „sa veoma osetljivim granicama i članstvo može daleko više doprineti stabilnosti regiona nego, recimo, članstvo Crne Gore, Bosne i Hercegovine pa i Srbije.“

Zapadni Balkan (ipak) nije prioritet

Simonida Kačarska, iz Instituta za evropsku politiku iz Skoplja, ističe da je Makedonija kandidat za EU još od 2005. i da zbog toga još uvek dobro stoji u odnosu na region. „Ali, ako gledamo situaciju u samoj zemlji, osim napretka u pravosuđu i javnoj upravi ove godine, Makedonija je već nekoliko godina stagnirala ili nazadovala u ukupnom nivou usaglašenosti koji je bio u zenitu oko 2010. godine.“

„Teško je prognozirati, no ako valjano mobilišemo postojeće resurse, Makedonija ima dobre šanse da bude uspešna u pregovorima imajući u vidu da je mala zemlja sa velikim iskustvom u ovom procesu. Nadamo se da će pristupni proces biti meritokratski i da, osim isticanja Srbije i Crne Gore u Strategiji za Zapadni Balkan, postoji mogućnost da im se i druga zemlja priključi, ili da ih prestigne“, kaže Kačarska za DW.

Srbija trči svoju trku i ne bi trebalo da se obazire na Makedoniju ili Crnu Goru, ocenjuje Bojan Al Pinto Brkić. „Može se reći da širenje na Zapadni Balkan nije stvarni prioritet EU. Stvarni prioriteti su uređenje odnosa sa Velikom Britanijom ili trgovinski odnosi sa SAD i Kinom.“ Tako da bi moglo da se ispostavi da je trka ka EU zapravo trka sa pokretnom ciljnom linijom.

[the_ad id=“18583″]

Izvor: DW, Danas

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar