REGION

Na pominjanje mogućnosti podele Kosova mnogi u Skoplju se naježe

Na pominjanje mogućnosti podele Kosova mnogi u Skoplju se naježe

DW: Skoplje strahuje od kosovskih domina

Foto: Screenshot/ N1

Na pominjanje mogućnosti podele Kosova ili razmene teritorija mnogi u Skoplju se naježe, piše „Dojče vele“.

Sagovornici DW napominju da Makedoniju može pogoditi domino-efekat rešavanja kosovskog pitanja te da zato treba požuriti u NATO.

Makedonija mora da otvori četvore oči kako je ne bi udarili novi vetrovi iz severnog susedstva. U Srbiji se stvari u pogledu pitanja Kosova ubrzavaju, a javnost se intenzivno priprema za nekakvo rešenje. Iz istupa više srpskih zvaničnika i samog predsednika Vučića moglo se zaključiti da je na stolu i te kako stara priča o podeli Kosova ili zameni teritorija.

Kako je u zagrebačkom nedeljniku „Globusu“ na osnovu svojih razgovara sa Vučićem procenio novinar Darko Hudelist, ideja srpskog predsednika je manje-više „Sever Kosova u zamenu za priznanje“, premda priznanje ne mora biti eksplicitno. Prištinski list Gazeta ekspres javlja da su se u tom pravcu „dogovorili“ predsednici Tramp i Putin na nedavnom sastanku u Helsinkiju.

Prema diplomatskim izvorima DW u Skoplju, ove ideje nisu nove, ali su do sada iznošene samo kao probni baloni ili pak u zakulisnim pregovorima.

Podela Kosova ili razmena teritorija je stara ideja nacionalista u Beogradu i Prištini, kaže Stevo Pendarovski, koordinator za pripremu Makedonije za članstvo u NATO. Ta ideja, prema njegovim rečima, nikada nije dobila podršku u relevantnim međunarodnim krugovima koji su u procesu raspada Jugoslavije insistirali na ranije uspostavljenim administrativnim granicama njenih republika te pokrajine KiM.

Od Dejtona do danas

Pendarovski priče o dogovoru Trampa i Putina o Kosovu naziva „špekulacijama“ čiji je uzrok temeljno nepoznavanje toga kako funkcioniše svetska politika. „Od Drugog svetskog rata velike geopolitičke kombinacije i podela interesnih sfera nikada se nisu dogovarale na bilateralnim susretima. Arapsko proleće ili aneksija Krima samo su dva od brojnih primera.“

„Stav o tome da ne sme biti novog povlačenja granica na Balkanu – jer to sigurno uzrokuje domino-efekat u regionu – poznat je odavno i primenjen bez izuzetka: od Dejtona, pa sve do poslednje odluke kosovskog parlamenta o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, koja je isposlovana masovnom diplomatskom artiljerijom“, kaže Pendarovski za DW.

Naš sagovornik je uveren da će rešenje kosovskog problema biti takvo da ne ugrožava regionalnu bezbednost i kaže da dva ključna elementa već dugo figuriraju u međunarodnoj zajednici: „Beograd neće eksplicitno priznati kosovsku nezavisnost, ali će morati da uspostavi diplomatske odnose sa Prištinom. Drugo, Srbi na severu će dobiti određeni stepen autonomije koja neće smeti da se naziva ‘autonomijom’.“

Makedonska politička elita je veoma zainteresovana da se međuetnički problemi u susedstvu ne rešavaju teritorijalno, to jest novim razgraničenjima i prekrajanjem mapa. Jer najmanje četvrtina građana su etnički Albanci, uglavnom koncentrisani na severozapadu zemlje.

Stevo Pendarovski kaže da Makedonija ne treba da drema i čeka da sistemske domaće probleme reši neki svetski centar moći. „Naprotiv, Makedonija treba sama da ih reši i da spremna čeka razrešenje poslednjeg krupnog regionalnog pitanja (Kosova, prim. red.) za koje niko ne može isključiti da u određenom kontekstu neće proizvesti negativne implikacije po nas.“

Žurba u NATO

Naši izvori iz diplomatskih krugova uvereni su da brzo članstvo Makedonije u NATO te otvoreni put ka EU mogu garantovati da Makedonija ne bude kolateralno uvučena u regionalne probleme. Jedan od naših sagovornika ističe da mu stoga nisu jasne prepreke koje „određeni politički subjekti“ u Makedoniji postavljaju pred održavanje referenduma o dogovoru Skoplja i Atine o imenu zemlje.

U prevodu: što pre Grčka i Makedonija do kraja izvedu stvar, što pre kompromis oko imena bude na snazi – to pre ulazak u NATO koji mnogi u Makedoniji vide kao garanciju celovitosti zemlje.

„Zato je od vanredne važnosti za Makedoniju da uspe referendum o dogovoru sa Grčkom i to tako da se učvrsti i unapredi makedonski politički model multietničke demokratije koji favorizuje integraciju umesto podela“, kaže za DW analitičar Sašo Ordanoski. „Posebno što bi eventualna podela Kosova otvorila dileme budućnosti kosovskog entiteta i mogućnost spajanja sa Albanijom te na dugi rok destabilizovala i Preševsku dolinu na našoj severnoj granici“, zaključuje on.

Izvor: B92

Ostavite komentar