SA DRUŠTVENIH MREŽA

Kada ćemo shvatiti da u ovom životu nije najvažnije samo naše dupe?

Kod nas postoji odsustvo osećaja za zajednistvo i opšte dobro.

Autor: Dragana Marković

Piše: Dragana Marković

To je ono što nas kolje.

Problem bilo kog pojedinca, je naš zajednički problem. Kada god neko krene da štrajkuje, krenu ogovaranja, nipodaštavanja, odsustvo podrške, solidarnosti, rečenice tipa što se bune, ima gore, od toga nema ništa… Pljuvanje do beskonačnosti.

Nikada to nisam razumela. Ko god se borio za svoja prava, imao je moju podršku.

Sećam se, krenu prosvetari da štrajkuju, odmah kreće priča; „šta im fali“ (a sigurno im fali čim se ljudi bune, a i vama niko ne brani), pa onda; „oni ionako ništa ne rade, imaju letnji i zimski raspust, ima i gore…“ Mogla bih do sutra…

Zar je moguće da smo toliko zlobni, primitivni, da ne znamo za bolje uslove života i rada, da toliko nemamo osećaja da podržimo ljude oko sebe?

Zar toliko nemamo saosećanja za one koji se bore, zar ne shvatamo da je tamo nečija borba istovremeno i naša, ne samo borba, već i eventualna pobeda?

Kako ne kapiramo da umesto da jedni drugima podmećemo nogu, treba za promenu da jedni drugima pružimo ruku?

Kako ne shvatamo da svaki pojedinac ima moć, a tek udruženi…?

Kada ćemo shvatiti da smo zajedno jači?

Kada ćemo shvatiti da u ovom životu nije najvažnije samo naše dupe?

Kada ćemo shvatiti da sve što je vredno, činimo za nas i istovremeno za sve nas?

Za našu decu koja su naša budućnost.

Kada ćemo progledati i ukapirati konačno suštinu:

DO NAS JE I NA NAMA JE!

 

Ostavite komentar