DRUŠTVO SA DRUŠTVENIH MREŽA

Problem lažnih vesti na internetu

NOVI SAD – Lažne vesti postoje od kako postoji čovečanstvo. Mnoštvo onoga što mi smatramo za istorijske činjenice su zapravo lažne vesti, odnosno nečija propaganda. Lažne vesti su postojale i za vreme dominacije klasičnih medija (radio, tv, štampa). Internet je prevazišao klasične medije po brzini kreiranja i plasiranja informacija ali isto tako i dezinformacija. Usled brzine kojom se kreiraju lažne vesti, objavljivanje demantija je skoro postalo besmisleno. Dok se objavi demanti na jednu lažnu vest u međuvremenu se plasira nebrojeno sličnih vesti.
Foto: Ilustracija, Jutarnji glasnik, Printscreen/ Facebook

Internet postepeno postaje ratna zona lažnih vesti. Određene sukobljene grupacije na internetu ratuju lažnim vestima.

Lažne vesti treba razlikovati od SPINOVANjA. Spinovanje je pre svega namerno izvrtanje realnih informacija. Spinovanje je namerna manipulacija realnim informacijama, njihovo svesno zlonamerno ili pogrešno interpretiranje na određen način kojim se žele postići izvesni efekti, pre svega provokacija ali i diskreditacija određene javne ličnosti, društvene zajednice ili brenda.

Lažne vesti su potpuno ili delimično izmišljene informacije koje se plasiraju kao istinite. Najčešće u službi i kreiranja i plasiranja ovakvih dezinformacija se koriste društvene mreže.

Pored društvenih mreža u službi kreiranja lažnih vesti su i manji internet portali. Uglavnom su to ili slabo čitani sajtovi ili sajtovi koji su tek startovali na internetu te izmišljenim senzacionalnim vestima žele da privuku publiku.

Posebna kategorija su satirični internet portali kao što su Njuz Net, Zicer.org, Naša Patka, itd. kojima je jedina svrha izmišljanje i plasiranje satiričnih izmišljenih vesti. Međutim ovi portali imaju jasnu naznaku da se bave pisanjem satire.

Na žalost savremeno onlajn novinarstvo se u većini svodi na kopi-pejst novinarstvo. Stoga većina internet portala po sadržaju liče jedni na druge. Viralni tekstovi i agencijske vesti koje nađete na jednom portalu naći ćete i na svim ostalima uz neznatnu izmenu naslova i naslovne fotografije.

Ova kopi-pejst tehnika novinarstva je dobrim delom odgovorna za brzo plasiranje spinova i lažnih vesti. Bez provere izvora i istinitosti informacija, čemu je sklona gotovo većina domaćih onlajn medija, često se dešava da i satirične vesti sa Zicera ili Njuz neta završe na velikim i uticajnim onlajn medijima kao sasvim relevantne i istinite.

Manji portali često namerno ne navode izvor teksta da bi zadržali internet publiku. Time zapravo pomažu plasiranje lažnih vesti, pogotovo onih koje su prenete sa društvenim mreža i čija istinitost je upitna. Takođe manji portali povremeno zanimljiv tekst prerade i plasiraju kao svoj. Tako da na tim manjim sajtovima koji se bore za svoje mesto pod internet nebom završe lažne ili satirične vesti, koje se kasnije linkuju sa tih portala na društvene mreže i kada postanu viralne, dešava se da ih prenose veliki i ugledni onlajn portali. Sem toga i domaće agencije povremeno u nedostatku aktuelnih informacija imaju sklonost da pretraživanjem društvenih mreža kreiraju informacije. Novinari velikih i uticajnih onlajn medija imaju poverenje u agencijske vesti te bez proveravanja istinitosti informacija prenose gotovo sve što agencije plasiraju.

Stoga se više puta dogodilo da satirične vesti sa Njuzneta ili Zicera završe u i agencijskim informacijama a preko njih i na uticajnim onlajn portalima pa čak i u štampanim uglednim časopisima.

Naslovi kao što su „Srbin ubio ajkulu ubicu u Šarm el Šeiku“, „Primljeni prvi pacijenti u kliniku za odvikavanje od „lajkova“, „Rus pao sa 8. sprata, a onda je progovorio SRPSKI!“, samo su neki od Zicerovih i Njuznetovskih naslova koji su završili u onlajn uticajnim medijima kao istiniti.

Vrhunac promašaja kopi-pejst novinarstva kod nas je dostignut vešću o navodnom Trampovom izvinjenju Srbima za bombardovanje, koju je plasirao satirični sajt Zicer.org. Ova fejk vest sem što se našla na gotovo svim onlajn portalima, bila je preneta i od pojedinih agencija i završila na televizijama sa nacionalnom frekvencijom kao sasvim istinita vest. Jedan domaći časopis je tu vest objavio kao autorski intervju sa Donaldom Trampom uoči izbora u Americi, tako da su i svetski mediji morali da se bave srpskom satirom i fejk vestima.

Kako se izboriti sa lažnim vestima na internetu?
Ilustracija, Foto: Jutarnji GLASnik

Pre svega je potrebno dodatno edukovanje novinara. Za onlajn informacije koje se preuzimaju sa drugih portala mora se navesti izvor. Potrebno je svaku vest, naročito senzacionalnu, proveriti, proveriti pre svega njenu istinitost. Izvori moraju da se proveravaju više puta. Potrebno je poznavati internet ambijent. Ovo je veoma značajno jer deo domaćih novinara slabo poznaje društvene mreže i njihov način funkcionisanja, odakle dolazi najveći broj lažnih vesti.

Za sadržaje prenete sa društvenih mreža je potrebno navesti da su sa Fejsbuka ili Tvitera, navesti grupu ili stranicu i nik nejm korisnika od koga je preuzeta informacija. Društvene mreže jesu najbrži izvor informacija ali su takođe i najmanje pouzdan izvor informacija.

Kada se prenose tekstovi koji se pozivaju na neki strani izvor, potrebno je proveriti da li uopšte postoje takve vesti u stranim medijima. Često se dešavalo da domaći portali objavljuju navodnu vest iz stranih medija koja zapravo postoji samo u domaćim medijima, kao što je bio slučaj sa Trampovim izvinjenjem.

Retki su onlajn novinari koji će samo na osnovu teksta zaključiti da sa tom informacijom nešto nije u redu. Zato je bolje „tri puta meriti“ nego lažnom vešću diskreditovati i sebe i svoj medij.

Takođe je bitno javno demaskirati one pojedince i portale koji zlonamerno plasiraju lažne vesti.

U svrhu borbe protiv lažnih vesti Fejsbuk je počeo blokirati ovakve vesti. Na Fejsu je nemoguće bustovati lažnu vest, sem ako se jasno na stranici ne navede da je u pitanju satirični sajt. Takođe vesti koje korisnici prijave Fejsbuk administraciji kao lažne ova kompanija briše sa svoje mreže i blokira link te vesti tako da se takva vest ne može ni šerovati ni lajkovati, jednom rečju uopšte ne može da se postavi na Fejsbuk.

Lični profili su za sad pošteđeni ove cenzure i na njima je moguće plasirati lažne informacije.

Na Tviteru trenutno ne postoji ozbiljniji pokušaj da se cenzurišu lažne vesti te je ova društvena mreža u poslednje vreme preplavljena fejk vestima.

Pored svih mera i cenzura koje preduzimaju pojedine internet platforme i kompanije u borbi protiv fejk vesti, malo šta će zaista dovesti do ozbiljnijeg smanjenja njihove pojave na internetu. Glavna borba protiv lažnih vesti mora da se vodi na polju edukacije internet korisnika. Na žalost, većina internet korisnika je loše edukovana i veoma je sklona prihvatanju senzacionalističkih lažnih vesti.

Izvor: RTV /Željko Injac

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar