DRUŠTVO SA DRUŠTVENIH MREŽA

Prođe 18 godina… i dalje ista priča: A MI SMO VAS PRIHVATILI…

A mi smo vas prihvatili…

Prođe 18 godina. Eto, baš u godini punoletstva sve više statusa o Kosovu i „Kosovarima“. Trudim se već 18 godina da prećutim, povlačim se u raspravama o NAMA I VAMA. Pa red je da obeležim punoletstvo.

Skoro je moja bivša komšinica napisala divan tekst… Danijela Mirčeta je ipak novinar i bila je objektivna… Ja neću biti.

I možda mnogi moji prijatelji sa fejsa promene mišljenje, ali nekad ne treba prećutati.

Rođena na Kosovu 80 i neke… već 18 godina raseljeno lice (doduše statusa sam se odrekla, onog trenutka kada su mi tražili još jedan papir i još jedan papir i još jedan papir… više se i ne sećam u kojoj državnoj instituciji).
I tako, dođe i ta 1999. odina… preživesmo bombardovanje, koje elem nije bilo zbog Kosova, a tu priču stalno čujem posle te 1999. Prođoše još 18 godina, i dalje smo mi sa Kosova KOSOVARI!

I ISTA PRIČA: A MI SMO VAS PRIHVATILI!

Zašto prihvatanje?

Kažete, došli smo puni para.

TAČNO neki jesu, neki nisu. Zašto da u Srbiji budem sirotinja, ako nisam bila na Kosovu. Inače moja imovina u Srbiji je manja nego na Kosovu, kao i većini mojih prijatelja.

Uzeli smo šiptarske pare.

DA! Gde mi dadosmo te velike šiptarske pare? Ko to usta i prvi pokaza prstom da neće te iste šiptarske pare i odbi da nam proda kucu? SVOJU KUĆU, U SVOM GRADU, U KOME NIJE RAT!

Da smo prodavali, JESMO. Da li smo morali? Zavisi ko. Da li je zbog prodaja kuća izgubljeno Kosovo? NIJE.

KOLIKO JE SRBA OTIŠLO IZ SRBIJE? Zbog čega? Zbog bolje budućnosti, a MI smo trebali da ostanemo i odemo u sigurnu smrt? Zbog čega? Zbog srpstva i Srbije u kojoj za mnoge nismo Srbi nego KOSOVARI!

Pa koliko dece iz Srbije odlazi trbuhom za kruhom, da li i njih treba mrzeti?

Rat, nekom majka, nekom maćeha. Profitirali su mnogi na Kosovu, ali mnogi i u Srbiji? Visoke kirije, preprodaja humanitarne pomoći, pronevera novca za raseljene… Snalazili se ljudi shodno svojoj sposobnosti i moralnosti.

I čiji smo mi bez prošlosti, samo sa uspemenama u glavi? Najbolji prijatelji nam žive kilometrima daleko… Doduše imamo sve novo, ponekad košmare dok sanjamo kuće koje gore… i večnu bol, neko veću neko manju, ali bol za izgubljenim kućnim pragom, ne za građevinama.

I odakle vam pravo da nas sve trpate u isti koš , da zavirujete u spratove naših kuća, da nas vređete kako se držimo zajedno kao creva i da nam je to od Šiptara?

Da, jeste i šta je u tome loše? Vaspitana da se rodbina poštuje (pa makar bila najgora na svetu), da se za slavu ne zove, da se na Uskrs oblači novo, da se za Procku lamkaju jaja, da se za Bogojavljanje čuva krst, da se pali karavestica, da se za Božić česnica lomi u oči Božića, da se ne nosi crveni končic nego brojanica…

I zato, ne diram vas, ne dirajte me. I ne generalizujete, molim vas! Stavite sebe danas u ovom momentu u nekom drugom gradu, sa jednom putnom torbom i krenite polako kroz život, mozda vam te „naše“ pare toliko velike u vašim očima više neće biti velike. I možda bi sve bilo lakše da smo svi došli goli i bosi… i svi u prihvatne centre… Možda…

Bez obzira na sve, ja volim grad u kome živim, tu su rođena moja deca, deca koja će uvek znati da je mama sa Kosova, pravoslavna Srpkinja!

I ne krivite nas za lične neuspehe, nikada u našoj koži niste bili… nikada vam ne bih ni poželela da osetite nebitnost novca na način na koji su mnogi moji sugrađani oseteli.

Volim svoje prijatelje koji nisu sa Kosova i ponosim se stečenim prijetljstvima, možda bi moj život danas na Kosovu bio manje lep, ail će uvek ostati pitanje KAKO BI BILO?

I AKO MI JOŠ JEDNOM NEKO KAŽE, BLAGO TEBI, TEBI SU TVOJI KUPILI STAN – Izvolite stan, kuću, menjajmo se… Ja vama sve moje materijalno, a vi meni sve vaše nematerijalno bogastvo, uspomene  i ostalo.

I opet da me neko ne shvati pogrešno , svuda ima dobrih I loših ljudi, ali nikom ne dajem za pravo da nas sve trpa u isti koš.

I da, danas bih se vratila! Zamislite, imam i gde da se vratim, nismo svi sve prodali. I danas uspravno idem i ne stidim se svog porekla, ne stidim se svojih korena, svojih postupaka… Imovina na Kosovu je časno stečena, prodata tako kako je mogla. Isti mir i spokoj bude u meni i Pećka Patrijaršija i Ravanica.

Hvala svim dobrim ljudima koji su nas razumeli i pomogli čistog srca i što nas je više onih za koje ne postoji podela na naše i vaše.

Posveceno mom ocu , koji je na današnji dan prvi put zatvorio vrata svega što je sticao i možda prvi put zaplako od nemoći!

Autor: Aleksandra Stojanović

Tekst je prenet sa Fejsbuk grupe. Raseljeni sa KiM i prvi put objavljen 29. jula 2017.

4 Replies to “Prođe 18 godina… i dalje ista priča: A MI SMO VAS PRIHVATILI…

  1. Razumemo vas i saosecamo sa vama uradite kako vam je najbolje, svi smo isti Srbi i Srpkinje prolazimo kroz teske muke ustvari ima i losih veoma losih zavidnih ljudi, morali ste otici i prodati da bi prezivela vasa deca i vi i prodajte zasto bi ginuli jednog dana povraticemo svi zajedno sve sto je oteto to je prokleto… Zao nam je ako smo vas povredili a jesmo, oprostite nam jer nekada ne znamo sta radimo. Gospod s vama i nama. AMIN.

    1. Poštovani DSC, molimo Vas da vaše buduće komentare šaljete sa druge e-mail adrese, jer nam Vaši komentari sa gmEil.com stižu kao nepoželjna pošta. Hvala što nas čitate. Srdačan pozdrav.

    2. Oni, mi, vi… Srbija Jeste prodata, sada se prodaje Niš, Leskovac… Nemojte mešati migracije stanovništva i patriotizam. Kada budu došli Aljbanci do Kruševca i ponude pola miliona za 5 kvadrata, ja mu sigurno neću prodati, jer čast je večna!!! Inace slabo poznajem „izbeglice“ s Kosova koji nemaju dva stana u gradu, vikendicu u selu i stan na Zlatiboru ili u Beogradu, niko nigde ne radi i žive veoma bahato. Bahato podrazumeva da se u zgradi ne moze ziveti od njihovog djubreta po stepenistu, stalne viske, piske i dreke. Necivilizovano i prostacki. Kosovski dodatak koliko znam prima veliki broj Vas Nas koji imaju prebivaliste u Srbiji. …. i jos mnogo toga. Ovaj clanak nema mesta realnosti. Uz mali broj izuzetaka, kosovari su bagra koja je prodala Srbiju. To se zove državni neprijatelj, izdajica.

  2. Jednostavno,prozivani ste jer se razlikujete.Cast izuzecima,al generalno govoreci.Prvo naglasak,mnogima je svaka recenica akcentovana kao pitanje.To nervira:)
    Drugo…mnogo se razlikujete:)Vecina nema ni posle toliko godina nimalo slifa i isto kao da su juce dosli.A kada ste razliciti,i jos uz to se grupisete po strani,vucete jedni druge na radna mesta preko veze,zemljaci itd logicno da odudarate i izazivate razna osecanja kod staroseseoca.To je normalno,jer se i ponasate kao posebna etnicka grupa.
    Licno sam imao kontakta sa dosta Srba sa Kosova,sa dvoje se intenzivno druzim.
    U globalu,zbog posebnog modela ponasanja niste prihvaceni kako dolikuje,i za to nisu krivi ni recimo beogradjani.Ne bih ulazio u detalje,radio sam s ljudima(obican trgovac) ali srbina s Kosova mogu da prepoznam pre nego sto otvori usta,a kada to ucini otkloni svaku sumnju.
    Verujem,da smo kojim slucajem mi morali bezati dole,ili u RS isto bi i nama bilo:)

Ostavite komentar