SRBIJA

Drago počinji… Za one koji nikada nisu osetili miris žutih dunja na ormaru

Pao je prvi sneg u Šumadiji.
Foto: M. A. M.

Sneg je zabeleo, ali nema više one praznične radosti i lepote koju on donosi i nagoveštava. U Šumadiji, a i u celoj Srbiji više zimska idila ne postoji, pa ono što je belo, ne izgleda belo, već sivo, depresivno, prazno, tužno i očajno.

Šumadija je lepa još samo u sećanju onih koji su iz nje pobegli… U sećanju i u pesmama. A zna se koja je najbolnija:

I da još prenesemo sa Vukajlije:

Smak i Točak su seli na tron božanstva bluza, videli kako je, ustali i otišli dalje. Šumadijski bluz je tačka na bluz u Srbiji. Tu više niko ništa ne može da doda. Savršen je.

Bluzerski stručnjaci iz zemlje gde je bluz rođen kažu da je kompletan i “opremljen” svim elementima bluza do savršenstva i da trenutak za ovakav bluz i oni čekaju, al’ nikako da im „dođe“. A ja nekako mislim da je to zbog toga što nikada nisu osetili miris žutih dunja na ormaru.

 

Sanjao sam žutu dunju 
Zemlju moju, zelen gaj 
Video sam sjajnu munju 
Dragi dalek zavičaj…

I opet:

Na kraju da pozdravimo sve Cece, Jece, Lukase, Polumente i ostale spodobe koje sebe vezuju za muziku i čak sebe nazivaju umetnicima i da i poručimo da se nose u tri… (vi nastavite po želji), sa sve onima koji su ih doveli, koji ih drže, kojima služe i sa kojima nas uništavaju!

Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar