SRBIJA SVET

DW: Vučićev Tenis špijunira svoje radnike, izrabljuje ih, stvara kartel, falsifikuje deklaracije

Nemačka mesna industrija perfidno koristi jeftinu radnu snagu sa istoka Evrope i tu ništa nije promenio ni novi zakon donet u avgustu. Najveći igrač na ovom polju je kompanija Tenis koja dolazi i u Srbiju, piše Dojče vele (DW).
Foto: Vlada Srbije

„Posao je veoma težak i ne možemo naći mnogo radnika voljnih da rade pod ovim uslovima“, priznaje Andre Filštete, portparol giganta mesne industrije – u Srbiji dobro poznate kompanije Tenis.

To je pokušaj portparola da objasni zašto se mesna industrija u ovoj meri oslanja na eksterne firme koje mahom koriste jeftinu radnu snagu iz istočne Evrope.

Filštete je ponudio da kasnije odgovori na konkretna pitanja DW u vezi sa rumunskim radnicima koji rade u Tenisovim klanicama, ali se do zaključenja teksta više nije javljao.

Smene od 10 do 12 sati dnevno, šest sati dnevno

Liviju Radion je umoran od čekanja. Pre jedanaest godina je napustio rumunski gradić Tulčeu zajedno sa nekoliko stotina ljudi – u nadi da ga u Nemačkoj ček bolji život. Rumunija se pridružila EU 2007. godine, a punopravna članica zajedničkog tržišta rada je postala 2014. Teoretski, Rumun koji radi u Nemačkoj mora imati ista prava kao i domaći radnik.

Radion i njegovi sunarodnici su potpisivali ugovore sa rumunskim kompanijama koje su obećavale dobru zaradu, osiguranje, plaćeni odmor i pristojan smeštaj. Nisu se bunili zbog smena od 10 do 12 sati dnevno, šest dana u sedmici, u hladnjačama gde temperatura ne prelazi pet stepeni. Nisu se bunili ni zbog astronomske kirije od 2.000 evra za stan koji im je pronašla firma. Neki pričaju da je u tim stanovima u dve spavaće sobe spavalo i do devet ljudi. Bez znanja nemačkog nisu se bunili čak ni zbog oduzimanja 50 do 100 evra mesečno od plate na ime opreme za rad, kao što su uniforme i satare.

Poslodavcu stranci zgodni jer ne znaju svoja prava

Poslodavcu je sve to bilo veoma zgodno. Došljaci, ne znajući jezik ni svoja prava, nisu mogli ništa da ispričaju nemačkim inspekcijama. Čak ni kada je prvima među njima zatrebala lekarska pomoć pa su kod lekara shvatili da njihovo osiguranje mnoge troškove ne pokriva. Podizvođači su stalno menjali ugovore te mnogi radnici nisu imali ni osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Ljudi su preko noći mogli biti izbačeni na ulicu.

Jedne noći se Liviju Radion onesvestio nedaleko od klanice u kojoj je radio. Kada se osvestio u bolnici saznao je da je dobio otkaz. Pre toga je imao ugovor sa jednom od brojnih eksternih firmi koje su onda iznajmljivale radnike jednoj klanici u Bohumu. Najpre se borio protiv bolesti, a sada se bori protiv industrije koja ga je upošljavala.

Sindikati otvorili savetovalište

Prema procenama nemačkih sindikata, mesna industrija u Nemačkoj zapošljava oko 20.000 radnika – samo iz Rumunije. Horor koji je prošao Radion nije usamljen primer. Zato je Savez nemačkih sindikata otpočeo projekat za radnike ove branše iz drugih članica EU. Sabolč Šepši vodi ovaj projekat sa sedištem u Dortmundu. On tečno govori rumunski, dok drugi savetnici govore bugarski, mađarski i poljski.

„Nemamo precizne statistike o broju Rumuna koji rade u klanicama u Nemačkoj jer oko 90 odsto radnika – uključujući one iz Poljske, Mađarske i Bugarske – nisu direktno zaposleni“, kaže Šepši za DW.

„Mnogi podizvođači imaju mešani portfolio i često nisu registrovani samo kao kompanije koje se bave mesom već i kao firme koje se bave čišćenjem ili logistikom. Mnogi koji rade na obradi mesa zapravo su registrovani kao osoblje za čišćenje.“

Politički Berlin raspravljao o problemima stranih radnika

Liviju Radion i njegovi sunarodnici bili su ne malo iznenađeni kada su čuli da je o njihovom problemu nedavno raspravljao i politički Berlin. Prema novom zakonu koji je donet u avgustu, uprava mesne industrije mora preuzeti odgovornost za svoje zaposlene čak i ako tehnički imaju ugovore sa eksternim firmama. Pa ipak, nekoliko radnika koji su i dalje zaposleni u mesnoj industriji anonimno je za DW potvrdilo da u praksi nema nikakvih poboljšanja.

Četiri meseca nakon donošenja zakona je skoro nemoguće pronaći fabriku mesa u Nemačkoj gde radnici iz istočne Evrope dobijaju plate po nemačkom standardu, a kamoli gde su direktno zaposleni kod firme za koju zapravo rade.

Dolazak Tenisa u Srbiju uz pompeznu podršku Vučića

Iza najmoćnije nemačke firme Tenis, ujedno druge po broju zaklanih svinja u Evropi, stoji milijarder Klemens Tenis koji je više puta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem najavljivao investicije u Srbiji. Kako je rečeno, Tenis planira zaokruženi lanac proizvodnje – od uzgoja do tanjira. Prema poslednjim informacijama, Tenis će u Srbiju uložiti tri puta manje od najavljenog – 100 miliona evra od čega srpska Vlada daje 20 odsto, uz brojne poreske olakšice i subvencije.

Za potrebe Tenisa je, kako su tvrdili predstavnici opozicije i poljoprivrednika, krajem 2015. donet i poseban zakon koji predviđa da investitori mogu bez tendera dobiti do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine pri čemu je jedan od kriterijuma broj radnih mesta koje otvaraju. U jednom razgovoru za BIRN je predstavnik Tenisa Andre Filštete potvrdio da je „izmena zakonske regulative o vlasništvu nad zemljištem“ bio jedan od važnih uslova kompanije.

Tenis špijunira svoje radnike, izrabljuje ih, stvara kartel, falsifikuje deklaracije

DW je o Tenisu pisao još u oktobru 2014. kada je Aleksandar Vučić obišao centralu kompanije te sa Klemensom Tenisom prisustvovao rurskom derbiju Šalke-Dortmund. U tom tekstu je javnost u Srbiji prvi put upoznata sa brojnim skandalima po kojima je Tenis poznat u Nemačkoj – od izrabljivanja i špijuniranja radnika, preko stvaranja kartela ili lažnih deklaracija na svojim proizvodima, do mutnog načina na koji je Klemens Tenis preuzeo većinski udeo u firmi od sinova svog pokojnog brata.

Izvor: NOVA EKONOMIJA

Ostavite komentar