EKONOMIJA SRBIJA

Filip Cepter: Ucenili su me da prodam banku u Srbiji.

Milan Janković, alijas Filip Cepter, ovih dana slavi 30 godina od osnivanja kompanije Cepter za proizvodnju posuđa u Beču.

Foto: sandzakhaber.net

 U razgovoru za list Danas , najbogatiji Srbin čiju imovinu je Forbs procenio na pet milijardi dolara, sa investicijama u nekretnine širom sveta, sedam fabrika u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, čovek čije je posuđe blagoslovio Papa Jovan Pavle II je između ostalog, o svojim aktivnostima u Srbiji rekao:

“ U Srbiji nisam aktivan samo u onim sferama biznisa u kojima su me onemogućile prethodne vlasti. U vreme kada je guverner NBS bio Radovan Jelašić, bio sam primoran, tačnije – ucenjen, da prodam banku i osiguravajuću kuću.

 – „Uložio sam 250 miliona evra. To je sopstveni novac koji sam uneo u zemlju. Investirao sam i u vreme kad nikome nije padalo na pamet da investira. Dovodio sam moćne investitore, kao što je kompanija Smurfit, najmoćnija u svetu papirne industrije, čija vrednost se procenjuje na 50 milijardi dolara. Njen vlasnik, a moj prijatelj Majkl Smurfit, bio je zainteresovan za Fabriku celuloze iz Loznice. A onda je usledilo NATO bombardovanje…“

 – „U kulturu smo uložili oko 50 miliona evra, i bili bismo srećni kad bi nas u tome sledila i podržala država. Muzej „Cepter“ i Opera i teatar „Madlenianum“ već godinama sjaje na siromašnom kulturnom nebu Srbije.“ – rekao je Filip Cepter za Danas.

Na pitanje novinara Danasa, da je kratko vreme ste bio predsednik Olimpijskog komitet Srbije i zbog čega se nije duže zadržao na funkciji, Cepter je odgoorio:

– „Moja jedina ambicija je bila da pomognem srpskom sportu – da ga reorganizujem, promenim način funkcionisanja, obezbedim iz budžeta stalne izvore prihoda na osnovu zakona… Sve to nije imalo šansu da prođe, jer u tom slučaju bi nestao prostor za mešetarenje.“

– „Mogao sam da pomognem na razne načine, koristeći svoje veze i poznanstva u celom svetu, a pre svega finansijski. I sam sam uložio dva miliona evra u Cepter sportski fond iz koga su stipendirani danas najpoznatiji srpski sportisti, od atletičarki Ivane Španović i Dragane Tomašević, rvača Davora Štefaneka i Kristijana Frisa, strelkinja Ivane Maksimović i Andree Arsović, kajakaša Ognjena Filipovića i Dragana Zorića, plivača Ivana Lenđera i drugih.

Međutim, izgleda da sam dirnuo u osinje gnezdo, jer sam odmah ukazao na nepravilnosti, pa čak i kriminalne radnje prethodnih „garnitura“. Moj izveštaj, upućen državnom vrhu, nikad nije krenuo sa pisarnice. Bilo je to Koštuničino vreme…

Klanovi u sportu su veoma jaki, dobro organizovani i povezani. Moja nezavisnost i volja da nešto menjam naišla je na snažan otpor. Uvidevši da su im ugrožene pozicije, a da nekima preti i zatvor, izveli su jedan od njihovih prljavih manevara i smenili me. Kada je, nekoliko godina kasnije, Vrhovni sud presudio da je moja smena bila nelegalna, već je bilo kasno da se bilo šta popravi.

CEO INTERVJU PROČITAJTE OVDE

Izvor: Danas, Piše: Miloš Obradović

Ostavite komentar