DRUŠTVO SRBIJA

RAZBIJANJE PORODICE NA DELU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina

Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti

Foto: Pixabay

DA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice.

Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju.

Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac.

Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je „stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta“, pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci.

NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica „po hitnom postupku“ i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje – pravi hit.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje – u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire.

Ministarstvo u svom odgovoru „Novostima“ prećutalo je mogu li centri da izmeste dete iz bioloških porodica bez ikakvog pismenog akta u trenutku oduzimanja. Ali su odgovorili da je Porodičnim zakonom izričito propisano da „pravo deteta da živi sa svojim roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom – kada je to u najboljem interesu deteta“. Naveli su, međutim, i „izuzetak iz pravila“ o isključivoj sudskoj nadležnosti, kada je dete u „ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti“. Tada centar može privremeno izmestiti dete iz porodice roditelja.

– U tome i jeste problem, da su centrima za socijalni rad data velika ovlašćenja: status službenog lica, tajnost u radu i hitnost postupka, što otvara mogućnost zloupotreba – kaže Dragiša Popović, advokat sa iskustvom u porodičnim sporovima. – Oni su kadije. Pitanje je koliko pretpostavljene institucije mogu da ih kontrolišu, dok oni fingiraju ozbiljnu ugroženost deteta. Koliko će trajati to „privremeno izmeštanje“? U kakvom će stanju dete biti vraćeno roditeljima, ukoliko do toga dođe?

UNIVERZITETSKI profesor dr Zoran Čvorović, stručnjak za pravnu istoriju, insistira da odluku o lišavanju roditeljskog prava može da donese jedino sud.

– U praksi se, pod opravdanjem hitnosti, a u ime ideološki apsolutizovanog „najboljeg interesa deteta“, uspostavlja privremeno starateljstvo centra za socijalni rad – objašnjava profesor. – Tako pojedinac biva lišen jednog ličnog ustavnog prava, prava na roditeljstvo, odlukom organa uprave, što je nezamislivo.

Profesor Čvorović upozorava da su podaci ministarstva o broju i merama lišavanja roditeljskog prava „zastrašujući deo naše stvarnosti“, dokaz još jedne društvene abnormalnosti koju nam je nametnuo Zapad.

ZAVRŠAVA I TRAGEDIJOM

IZMEŠTANjE dece iz bioloških porodica neretko se završava i tragedijom. U Ćupriji će se dugo pamtiti sudbina rudara koji je digao ruku na sebe jer nije mogao da preboli kada mu je centar oduzeo ćerku. Sam ju je podizao šest godina posle smrti supruge. Devojčica je bez majke ostala neposredno posle rođenja. Obrazloženje centra bilo je da otac ne može da pruži adekvatne uslove za život i odrastanje deteta, pa je devojčica poverena hraniteljskoj porodici. Niko se nije zapitao koliko je ljubav roditelja važna.

Foto: Pixabay

– Na delu je razbijanje biološke porodice koja je temelj svakog zdravog i snažnog društva – kaže nam. – To je instrument za zadovoljenje interesa globalnih, antiporodičnih tamnih krugova moći. Osim toga, odredišta na kojima završavaju deca oteta od prirodnih porodica, pokazuju da je masovna primena mere lišavanja roditeljskih prava u službi obezbeđenja dece za međunarodno usvajanje. Masovno oduzimanje od bioloških roditelja počelo je posle donošenja Porodičnog zakona kojim se omogućuje strancima da usvajaju decu iz Srbije. Čak i onu koja imaju žive, biološke roditelje.

ZAŠTO TAKO DALEKO

– UZ brojne netačnosti u rešenju kojima centar pokušava da opravda svoj postupak, pogodilo nas je i to što je dete tako daleko. Zar je moguće da nije bilo hranitelja u ovoliko beogradskih opština i ovolikoj Šumadiji – potresen je Srećko Glišić, otac malog Viktora. – Hranitelj koji je primio mog sina, kako je navedeno u rešenju, bez ikakvih je primanja. A ja, zaposlen, imam uslove za smeštaj deteta. Zamera nam se da smo žena i ja imali svađu. Ko je nema, zašto nam centar nije pomogao da je prevaziđemo?

OSETLjIV POSAO TRAŽI STRUČNjAKE

NA pitanje „Novosti“ imaju li centri za socijalni rad dovoljan stručni kapacitet za osetljiv posao, izmeštanja dece iz bioloških porodica, iz nadležnog ministarstva indirektno su odgovorili – nemaju. Obrazložili su da centri „obavljaju preko dvesta različitih poslova i da je reč o jednom od najsloženijih sistema u državi“. Uz to, da se obim poslova povećava, a broj zaposlenih stručnih radnika po korisniku usluga centra smanjuje.

Izvor: Novosti/ Milena Marković

Ostavite komentar