SRBIJA

Slučaj rektora Univerziteta u Kragujevcu paradigma samovolje, strahovlade i sveukupnog stanja u kome se nalazi domaće visoko školstvo

Odluka Senata Univerziteta u Kragujevcu da jednoglasno podrži kandidaturu aktuelnog rektora Nebojše Arsenijevića za još jedan mandat delovala je kao „hladan tuš“ delu javnosti koji nije upoznat sa prilikama na toj visokoškolskoj instituciji.
Foto: Google

Onima koji pažljivo prate dešavanja, glasanje nije iznenađenje, pa čak ni to što je Arsenijević dobio podršku dekana dva fakulteta koji nisu poslušali mišljenje svojih nastavno-naučnih veća. Da bi Arsenijević ostao na čelu Univerziteta u Kragujevcu i naredne tri godine, potrebno je da odluku Senata potvrdi Savet, što je izgledno, čak i ako do trenutka glasanja do njih stigne „zagubljeni“ dopis Agencije za borbu protiv korupcije sa preporukom za Arsenijevićevo razrešenje.

Da li je aktuelni rektor žrtva hajke i nameštene afere od dojučerašnjih bliskih saradnika, da li mu se sve ovo događa jer se zamerio uticajnoj koleginici u Vladi? Nameštaju li mu profesori bliski vladajućoj stranci? Da li je na delu pokušaj „privatizovanja“ Kragujevačkog univerziteta državnim novcem i pod maskom autonomije univerziteta, u režiji dobro organizovane, interesno orijentisane grupe…? Ovo su samo neka od pitanja koja se poslednjih nedelja mogu čuti u javnost, a nagađanja idu dotle da se i samom predsedniku Aleksandru Vučiću „pripisuju“ zasluge u celom slučaju. I to jer se Arsenijević 2016. javno suprotstavio Vučićevoj izjavi da je kvalitet obrazovanja u Srbiji relativno nizak, osim na Beogradskom univerzitetu, pa mu se ovaj sada sveti.

Čak i da je nešto od navedenog tačno, to nikako ne umanjuje rektorovu odgovornost koju su utvrdili inspekcija i drugi državni organi. Ali slučaj Nebojše Arsenijevića je mnogo više od zloupotrebe položaja. On je paradigma samovolje, strahovlade, ali i sveukupnog stanja u kome se već dugo nalazi domaći sistem visokog školstva.

Politika ćutanja, nezameranja i kukavičluka velikog dela akademske zajednice prisutna je na svim univerzitetima u Srbiji i po tome Kragujevački nije izuzetak.

Afera Indeks koja je, nažalost, postala sinonim za ovaj univerzitet ovim slučajem je dobila potvrdu. I zato ne treba da čudi ćutanje profesora iz Kragujevca i jednoglasno dizanje ruke za Arsenijevićev reizbor. Kao što ne čudi ni ćutanje ogromnog broja njihovih kolega sa Beogradskog i drugih univerziteta na brojne devijacije u visokom obrazovanju – od plagijata, korupcije, davanja sumnjivih doktorskih diploma, prijavljivanja nepostojećih naučnih radova u cilju napredovanja…

Od pojedinaca koji ovakve stvari koriste zarad lične koristi ništa manje nisu odgovorni oni koji sve to posmatraju sa strane ili u tome posredno ili neposredno učestvuju. A na primeru iz Kragujevca ostaje da se zapitamo da li je glavni negativac rektor ili okolina koja mu je dozvolila sve što mu se stavlja na teret.

Redakcijski komentar lista Danas

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar