SRBIJA ŽIVOT

Svakog sata od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji umre šest ljudi

Bolesti srca i krvih sudova su na prvom mestu po broju umrlih pacijenata u našoj zemlji, zbog čega će se danas širom zemlje promovisati načini prevencije u okviru Svetskog dana srca.

Foto: Pixabay
U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, a svaka osma je u najproduktivnijim godinama života.

Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2015. godine u našoj zemlji umrlo je 54.376 osoba, što je nešto više u odnosu na 2014. godinu u kojoj su umrle 53.993 osobe.

Na 100.000 stanovnika oko pet umre bez ikakvih prethodnih kardiovaskularnih problema, a u Srbiji između 16.000 i 18.000 pacijenata doživi infarkt godišnje, trećina njih nikada ne dođe u bolnicu.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, posebno rizičnu kategoriju za pojavu ovih bolesti predstavljaju deca. Bolesti se mogu javiti i pre rođenja, a rizik raste zbog loših životnih navika.

– Nekada je bilo pravo čudo da mlađeg čoveka vidite na operacionom stolu, pa se godišnje u našoj ustanovi radilo desetak takvih operacija. Danas je jako veliki broj mladih koji se javljaju zbog tih tegoba, a broj operacija je oko 50 godišnje – objašnjava potpukovnik dr Zoran Trifunović, kardiohirurg VMA.

Između 16.000 i 18.000 pacijenata u Srbiji godišnje doživi infarkt

Zbog toga što se ne leči na vreme svaki drugi čovek u Srbiji izgubi bitku protiv kardiovaskularne bolesti, te smo na trećem mestu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po stopi umiranja od ove bolesti.

Doktorka Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Radmila Šehić kaže da pad imuniteta zbog stalne napetosti uslovljava povišen krvni pritisak.

– To su stanja koja ne moraju da budu bolest, ali su prava mora. Samim tim javlja se problem sa krvnim sudovima i cirkulacijom, kako perifernom tako i centralnom, a neretko može da dođe i do šloga. Ako su načeti krvni sudovi kardiovaskularnog aparata zbog skoka krvnog pritiska, eto i angioznih tegoba – objašnjava dr Šehić.

Zbog svega toga važno je voditi zdrav stil života, ali i redovno kontrolisati zdravlje, a savremeni lekovi znatno poboljšavaju prognozu preživljavanja pacijenata. Deca dnevno treba da budu fizički aktivna jedan sat, a odrasli minimum pola sata.

Izvor: Blic/ Ana Đokić

[frontpage_news widget=“9692″ name=“Pročitajte još“]

Ostavite komentar