POLITIKA SRBIJA VAŠ STAV

U Ustavu nigde ne piše da predsednik države ne treba silaziti sa TV ekrana. Servis za pranje mozga

Brejnvošing servis

Drugi Dnevnik RTS-a proživljava očekivanu metamorfozu, što znači da se iz stadijuma info-larve, brzinom svetlosti preobražava u stadijum pi-ar lutke, odakle će u vidu televizijskog biltena predsednika republike otprhnuti ka nesagledivim mogućnostima ispiranja prosečnih mozgova ove zemlje.

Piše: Boris Jašović

A to drugim rečima znači da se direktor „javnog servisa“ (ni slučajno trapavo) okliznuo na harizmu agilnog antivođe, te se odlučnim manevrom preorijentisao na strategiju permanentnog zabavljanja širokih narodnih masa.

Takav manevar nije mogao promaći veštom oku vrhovnog komandanta združenih televizijskih snaga Republike Srbije (Pink, Hepy, Studio B.) – koji se svojski potrudio da blickrigom okupira tri četvrti drugog Dnevnika RTS-a. (‘Oćete zabavu? Dobićete stendap!) I na taj način doprinese transformaciji Dnevnika RTS-a u tipičan infotejment. Red informacija, red zabave, dva reda Vučića.

Takozvanom Bujketu, generalnom direktoru „javnog servisa“ koga „ružičasti“ elementi povezuju sa nekakvom žutom bojom, nije preostalo ništa drugo nego da na ovaj „ustavni“ imperativ vrhovnog komandanta združenih televizijskih snaga Srbije, generalski (poslušno) salutira.

Popodnevni novosadski Dnevnik – Vučić, Vučić! Ovo je Srbija – Vučić, Vučić, Vučić! Šta radite, bre – Vulin, Dačić (dakle Vučić)! Oko magazin – potencijalna ekipa vučićevske provenijencije (Krle, Vuk-Stank, Anđelko…) Dnevnik 2 – Vučić, Vučić, Vučić, Vučić! A zatim repriza „Selo gori a baba se češlja“, kako bi prosečni mozak, prethodno ispran vara(vučić)kinom, tobože danuo dušom.

Vara(vučić)kina, međutim, tako dobro otklanja mrlje kritičke svesti sa hipokampusa prosečnog TV gledaoca, da ovaj ne uspeva da uoči ni tako prostu činjenicu da je Vučić u međuvremenu prešao sa bitne na manje bitnu funkciju unutar sistema izvršne vlasti.

(U uređenim društvima važne su institucije, a ne Žika i Laza koji njima rukovode). Uostalom, da li se neko zapitao zbog čega premijerka Brnabić nije medijski pokrivena barem upola koliko je nekoć bio pokriven bivši premijer, a pre toga bivši prvi potpredsednik vlade? Jer, ukoliko to do sada i sami niste primetili – koliko god puta u frižider metali Brnabić Anu, iz njega će i dalje uporno iskakati Vučić Aleksandar. (I tu se ništa suštinski promenilo nije).

A to što se „javni servis svih građana Srbije“, munjevito preobražava u javni servis za ispiranje mozga prosečnog TV gledaoca (tzv. brejnvošing servis), ne znači da je to i njegova ustavna obaveza. U najvišem pravnom aktu, naime, nigde ne piše da predsednik države ne treba silaziti sa TV ekrana.

Ali zato i te kako piše da se premijer nalazi na čelu vlade koja utvrđuje i vodi politiku države – što podrazumeva određenu medijsku pokrivenost.

No, ostavimo po strani to što premijerka Brnabić ne otvara fabrike pred kamerama i ne priča o radnim mestima i platama radnika, nego se umesto nje medijski eksponira predsednik Vučić – mada ni bivši predsednik Nikolić to isto nije činio, već je to radio Vučić kao bivši premijer, a to isto takođe i sada čini kao predsednik države. Ostavimo po strani i RTS-ovu promenu kursa u smeru infotejment biltena šefa vladajuće partije, odnosno predsednika države.

Servis za pranje mozga radnog čoveka i građanina zapravo je sam antivođa. Pričama o rastu i razvoju, koje su protkane preciznim brojkama (ali ne i suštinom rasta i razvoja), apstraktnim pričama o racionalizaciji (ali ne i o otpuštanjima), i zapošljavanju (ali ne i o jeftinom radu), neupitnim storijama o MMF aranžmanima (ali ne i o zaduživanju budućih generacija), bajkama o prosveti i zdravstvu (a ne o ukidanju socijalne politike prema receptu Svetske banke), najzad i pričama o investitorima (ali ne i o rasprodaji prirodnih resursa države), departizaciji (ali ne i o partijsko-rođačkom oligarhizmu) – antivođa sprovodi sve ono što je na početku napredne karijere obećao onima koji su ga i doveli na vlast. A to svakako nisu građani (redovni korisnici usluga antivođinog brejnvošing servisa), uz čiju se navodnu saglasnost sprovodi epohalna transformacija Srbije u „banana republiku“.

U tom kontekstu treba posmatrati i priču o tzv. „unutrašnjem dijalogu“ povodom definitivnog raspetljavanja kosovskog čvora.

Foto: Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencije

Izvor: Danas

Ostavite komentar