Ako se pojača migracija, moguće vraćanje viza za zemlje Zapadnog Balkana
SVET

DW: Većina Evropljana misli da nema smisla da se govori o proširenju ako još nema odluke o tome šta bi Unija uopšte trebalo da bude

DW: MAKRONOV NOŽ U LEĐA Katastrofalna poruka Pariza Zapadnom Balkanu preti da izazove ozbiljnu krizu

Foto: Pixabay

BERLIN – Govor predsednika Francuske Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu ima eksplozivnu snagu koja može da zaoštri krizu na zapadnom Balkanu, što slabi i pozicije Evropske unije u regionu, smatra direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji, Ivan Krastev za Dojče vele.

Pozivajući se na citat Šarla de Gola da „pravi vođa uvek ima nekog aduta u rukavu“, Krastev ističe da je Makron naglasio da ne želi da se Balkan okrene Rusiji ili Turskoj, ali je dodao da takođe ne želi Evropu koja loše funkcioniše sa 28 članova.

„Ima nečeg u tome. Većina Evropljana bi mu dala za pravo kad kaže da nema smisla da se govori o proširenju ako još nema odluke o tome šta bi Unija uopšte trebalo da bude. Trenutno definitivno nema oduševljenja za proširenje – bez obzira da li se govori o Balkanu, Turskoj ili Ukrajini. Upitani za želje o budućoj veličini EU, mnogi evropski birači bi radi bili za njeno smanjenje – a ne za proširenje“, ocenjuje Krastev, ali dodaje da smatra da je „konkretno dejstvo“ Makronove poruke politička katastrofa.

 

„Primedba Žan-Kloda Junkera da je jedina alternativa za integraciju Balkana u EU rat u regionu, paradni je primer za banalnost kao spas u poslednji čas. Jer, Makronova poruka nosi u sebi iskru koja bi mogla da dodatno pogorša stanje u regionu.

Bugarska, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, ima sve razloge da optuži Makrona da će pažljivo pripreman samit o Zapadnom Balkanu koji se održava u maju delovati – kao vic. Evropska komisija ima razloga da Makronovu primedbu shvati kao zabadanje noža u leđa. Proevropski reformisti u balkanskom regionu imaju sve razloge da optuže Makrona da im potkopava pozicije“, navodi Krastev u svom tekstu.

 

Brisel je, kako navodi autor, dugo preferirao strategiju „konstruktivne višeznačnosti“, dok političari u Evropskoj uniji rado kažu da je jedino pitanje o članstvu država zapadnog Balkana u EU „kada?“, niko ni u Briselu ni u Beogradu ne veruje da će 2025. godine neka od zemalja zapadnog Balkana biti članica EU.

„No, dok se igra EU dosad zvala ‘vrata su otvorena’, Makron je rešio da ih zatvori – bar na trenutak. Ne možemo ga zbog toga optuživati. Ali ono što mu možemo zameriti jeste da ‘zamrzavanje’ proširenja bez alternativne strategije može doprineti produbljivanju krize na Balkanu i slabljenju pozicije EU u regionu. Bilo je jasno i da, kada Makron, obražajući se biračima, govori o ‘Evropljanima’, misli pre svega na birače iz Zapadne Evrope“, zaključuje Krastev.

 

Krastev postavlja pitanje da li će Makron pokušati da u Evropi uradi ono što je pre godinu dana uradio u Francuskoj, odnosno da „uništi postojeće političke stranke i stvori novu proevropsku platformu čije je jezgro odbacivanje statusa kvo?“.

„Da li će rizikovati da do te mere izazove stranke konzervativnog centra – koje su na vlasti u velikom delu Evrope – da će doći do zle krvi između njega i kancelarke Angele Merkel? I kako će se postaviti prema sve većoj zategnutosti između Istoka i Zapada u Evropi? Kako će u evropski projekat uneti novu demokratsku energiju – posebno u društvima koje njegove govore čitaju samo kao prevode?“, piše Krastev i ocenjuje da je Makron veran mešđavini politike i poezije, koja u Francuskoj postoji vekovima.

 

„Dokazao je da ima i talenta za dramatizaciju kada je govorio o evropskom novom ‘građanskom ratu’ i opasnostima nacionalizma i rekao da ne želi da pripada ‘generaciji mesečara’. Postao je neugodan za svoje političke protivnike na desnoj strani političkog spektra u Evropi jer se pozicionirao kao zaštitnik evropskih vrednosti – ne samo spram ‘autoritarnih vladalaca’ van Evrope (Rusija, Kina, Turska), već i protiv ‘iliberalnih’ kod kuće (Mađarska, Poljska)“, navodi Krastev.

Poene je stekao i političkim pragmatizmom, kada se udaljio od klasičnog federalističkog diskursa, koji zagovara većina francuskih progresivaca, i nije argumentovao samo u korist „Sjedinjenih Evropskih Država“, već i za zajednički evropski digitalni porez koji bi ojačao Brisel.

 

Makron se opredelio za ulogu opreznog vizionara, a svoje političke opcije za koje se zalaže je nagovestio, umesto da ih jasno izgovori. Govor mu je bio retorički snažan, ali posebno su upadljive stvari o kojima Makron nije govorio, smatra Krastev.

Ivan Krastev

 

„Francuski predsednik je bio sumnjivo tih kada se radi o reformi evrozone, koja je bila glavna tema njegovog govora na Sorboni prošle godine. Njegovo ćutanje je jasan signal za teškoće u nemačko-francuskim pregovorima o evropskoj monetarnoj uniji. On takođe nije govorio ni o stavu Evrope o slobodnoj trgovini i bio je politički neprecizan kada je govorio o migraciji ili temi odnosa Evrope i SAD“, piše Krastev.

Izvor: DW, Kurir

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar