Erdogan i miting u Nemačkoj

Berlin — Nemačka se već danima bavi pitanjem treba li turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dozvoliti da „svrati“ u Nemačku i obrati se sunarodnicima.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

To bi se dogodilo u okviru kampanje pred najavljene izmene turskog ustava, koje mu daju veća ovlašćenja.

U Nemačkoj inače živi i radi 1,4 miliona Turaka s pravom glasa u matičnoj zemlji.

Veći deo nemačke javnosti želju Erdogana da im se obrati na mitinzima u Nemačkoj vidi kao njegov pokušaj da izbornu kampanju iz svoje zemlje „proširi“ i na Nemačku.

Pitanje je, međutim, podelilo i same Turke u Nemačkoj.

Turska zajednica u Nemačkoj je, naime, najavila, da želi na oko 400 skupova u zemlji da agituje za jedno „ne“ referendumu, dok se, na drugoj strani, predstavnici turske vlade, tokom svog boravka u Nemačkoj, zalažu za jasno „da“ nemačkih Turaka.

Kada je reč o mogućoj poseti Erdogana u martu Nemačkoj, njegovi saradnici, prema informacijama tabloida „Bild“, traže, ne samo u NRW, već u više nemačkih pokrajina, mesto gde bi on mogao da govori i gde bi moglo da bude smešteno oko 10.000 ljudi.

Ekspert za pitanja unutrašnje politike iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Volfgang Bozbah nedavno je zahtevao, kao i 77 odsto Nemaca, da se Erdoganu zabrani planirani nastup, koji se tumači kao „prenošenje“ turske izborne kampanje na nemačku teritoriju.

„Očito postoje oni koji misle da svaki šef vlade ili partije ima garantovano pravo da u Nemačkoj sme da vodi svoju izbornu kampanju. To, međutim, nije tako“, upozorava Bozbah i zahteva da vlada u Berlinu i pokrajinska Vlada gde živi najveći broj „nemačkih“ Turaka, i gde se očekuje Erdoganov nastup, iskoriste sve pravne i političke mogućnosti kako bi sprečile njegov dolazak.

Pokrajinska vlada već je preduzela korake u tom pravcu i zatražila od savezne vlade da spreči Erdoganov dolazak.

„To je zadatak savezne države da se pobrine da se takvi nastupi spreče, kako u NRW, tako i u bilo kom drugom mestu“, rekao je ministar unutrašnje politike NRW Ralf Jeger.

Isto kao i Bozbah i Jeger misli čak 77 odsto Nemaca, pokazala je aktuelna anketa Emind instituta za časopis „Bild“, prema kojoj je svega 15 odsto Nemaca protiv zabrane dolaska Erdogana, najavljenog za sledeći mesec u NRW.

Mogući dolazak Erdogana u NRW, koji bi trebalo da bude kratko zaustavljanje na njegovom putu ka Strazburu, pokazao je, zapravo, da nemački političari različito gledaju na ceo taj politički događaj.

Dok jedni zahtevaju jasnu zabranu dolaska Erdogana, tvrdeći da se ne sme dozvoliti „uvoz“ konflikata u Nemačku i da bi to moglo da dovede do podele društva, dotle drugi smatraju da jedna demokratska zemlja, poput Nemačke, mora da može da podnese i takve nastupe stranih političara.

Političar iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), „sestrinske partije“ svenemačke CDU, Štefan Majer, kritički gleda na mogući dolazak Erdogana, „zato što turski predsednik želi da agituje za promenu Ustava, koja bi njegovu zemlju mogla da pretvori u autokratiju, ili čak diktaturu“.

Majer, međutim, ne vidi puno pravnih mogućnosti za tu zabranu.

Pravne mogućnosti da se Erdoganu zabrani da dođe u martu u Nemačku i da se u NRW obrati svojim zemljacima, prema mišljenju pojedinih nemačkih političara, skoro da i ne postoje.

„Mi ne možemo, na žalost, zabraniti sve ono što nam se ne sviđa“, rekla je političarka CDU Chamila Giousouf (CDU), ocenjujući da bi zabrana mogla da „ide na ruku“ Erdogana i njegovih pristalica, a protiv zabrane je i političar partije „Zeleni“ Očkan Mutlu.

„Erdogan, kao predsednik države, kod nas je u svakom momentu srdačno dobrodošao, ali kao zagovornik autoritativne države nije“, smatra poslanik SPD Ditmar Nitan.

Erdogan inače u Nemačkoj javnosti, pogotovo političkoj, važi za teškog partnera sa Bosfora, premda analitičari naglašavaju da bi, bez obzira na sve političke razlike u viđenjima i mišljenjima, trebalo da u kontaktima s njim bude naglašeno ono što je zajedničko – od uloge Turske u odbrani Evrope od islamskog radikalizma, preko intenzivne privredne saradnje, do statusa miliona Turaka u Nemačkoj.

Erdogana, međutim, vide i kao zahtevnog, teškog partnera za razgovor, čiji se postupci ne mogu predvideti, niti se unapred zna hoće li nastupiti kao šarmer ili kao autokrata.

Erdoganovi nastupi u Nemačkoj, gde ga zemljaci slave kao „pop-zvezdu“, a nemački političari, uglavnom, kritikuju, izazivaju uvek komentare, nezavisno od toga šta on predlaže.

A, Erdogan, između ostalog, predlaže da mali Turci prvo uče turski, pa tek onda nemački jezik, upozorava na rast neprijateljstva prema strancima i rastuću islamofobiju, govori „da“ integraciji i „ne“ asimilaciji, kritikuje evropsku politiku Merkelove, traži osnivanje turskih gimnazija…

Osim toga, Erdogan u Nemačkoj, kao ni jedan drugi strani političar, skoro uvek napravi politički spektakl, pošto ga njegovi zemljaci dočekaju u atmosferi turskih zastava i muzike, čežnje za dalekim evro-azijskim prostorima i realnosti na nemačkom tlu, emocija i – obećanja.

Izvor: Tanjug/ B92

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *