LJUBIMAC SVET ŽIVOT

LJUDSKI ZOOLOŠKI VRTOVI! Sramna istorija „razvijenog sveta“

Bespomoćni ljudi, žene i deca zatvoreni u kavezima ili pušteni da se šetaju u ograđenim prostorima zooloških vrtova gde posetioci mogu da ih hrane i „proučavaju“. Antička istorija? Ne! Reč je o praksi koja je u „razvijenim“ zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica!

Ne tako davno, u Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji „ljudski zoološki vrt“! I kao što danas odvedete decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca buljilo u polugole Afroamerikance. Oni su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi „ljudožderi“. Posetioci su hranili indijansku decu koja su prikazivana kao „čuda prirode“ i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su držane u kavezima.

A Brisel i nije bio jedini grad sa ovakvom „atrakcijom“! Reč je bila o ostacima prakse koja je u razvijenim zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica!

Smatra se da je prvu izložbu „divljaka“ napravio Kristofer Kolumbo. On je u Španskom kraljevskom sudu 1492. godine izložio šest Indijanaca koje je zarobio na svom putovanju u Ameriku.

Prvi poznati „Ljudski zoološki vrt“ u Evropi otvoren je u Vatikanu u 16. veku. Tada je kardinal Hipolitus Mediči javno pokazao svoju „kolekciju“ Indijanaca, Maora i drugih „egzotičnih“ živih eksponata.

Evropljanima se zabava izgleda veoma dopala jer su ovakve priredbe postale masovne, pa se na milione gledalaca okupljalo da gleda „divljake“ u zoološkim vrtovima i cirkusima širom starog kontinenta – Od Londona i Barselone, do Brisela i Rima.

Svoju najveći popularnost ovaj nehumani vid zabave doživeo je u 19. veku. Ostao je zabeležen podatak da je samo „izložba“ u Varšavi privukla skoro 300.000 posetilaca tokom ’80-ih godina 19. veka.

Obe Svetske izložbe organizovane u Parizu 1878. i 1889. godine sadržale su i „selo crnaca“ („Negro Village“). Preko 28 miliona ljudi došlo je da vidi oko 400 urođenika iz Afrike koji su držani u kavezima i kao takvi predstavljali veliku atrakciju Sajma.

Kako je mučenje ljudi prikazano kao „upoznavanje drugih kultura“?

Ako bi neko i pomislio da ovakav tretman ljudskih bića nije human, tu su bili vodeći svetski „naučnici“ da ih razuvere i opravdaju postojanje „vrtova“. Naime, „ljudski primerci“ i „živi muzeji“ koristili su masovno u svrhe kolonijalističke propagande i naučnih teorija o takozvanim „rasnim hijerarhijama“ tj. superiornosti belih „civilizovanih“ ljudi u odnosu na „divljake“.

Dlakava žena iz Laosa, poznata kao Krao, tako je bila izložena krajem 19. veka kao „karika koja nedostaje“ između čoveka i orangutana.

1906. pigmej Oto Beng bio je izložen u kavezu za majmune u njujorškom zoološkom vrtu u Bronksu.

Postojanje „ljudskih vrtova“ pravdano je i upoznavanjem drugih kultura i ljudi. Niko nikada nije spominjao odnos i tretman koji su u njima imali imali “eksponati”.

Većina nesrećnika koji su prikazivani na ovim mestima prodavani su i seljeni iz jednog cirkusa u drugi kao roba. Bili su vezani lancima, prebijani zbog najmanje sitnice i hranjeni ostacima. Primoravani su da učestvuju u predstavama. Neretko su ih deca posetioci gađali kamenicama da vide šta će ljudi „iza ograde“ da urade.

Mnogi “eksponati” umirali su od bolesti i iscrpljenosti.

Do pada interesovanja za ova morbidna mesta došlo je ’30-ih godina 20. veka. Na žalost ne toliko zbog rasta svesti o pogrešnosti čitavog koncepta, već pre zbog toga što su mase našle novi izvor zabave – bioskope!

Poslednji „ljudski zoološki vrt“ zatvoren je u Briselu 1958. godine. 

Foto: Wikipedia, Izvor: dnevno.rs, Autor: A. B.

Ostavite komentar