SVET VESTI

U nedelju parlamentarni izbori u Italiji

Rim — U Italiji će sutra biti održani parlamentarni izbori po novom izbornom sistemu, a poslednje ankete pokazuju da je ishod neizvestan.
Foto: Pixabay

Među političkim strankama favoriti su Napred Italija, Demokratska stranka, pokret Pet zvezda, a tri ličnosti koje dominiraju političkom trkom su lideri tih partija – Silvijo Berluskoni, Mateo Renci i Luiđi di Majo.

Kampanju za parlamentarne izbore u Italiji obeležile su tenzije zbog migranata, rast popularnosti pokreta Pet zvezda, evroskepticizma i povratak Berluskonija, nekadašnjeg italijanskog premijera koji je vođa stranke Napred Italija.

Italija nije poznata po političkoj stabilnosti. Ta zemlja imala je 64 vlade i brojne premijere od Drugog svetskog rata. Italijanski „politički pejzaž“ obiluje koalicijama i mada su velike partije važne, savezi sa manjim strankama mogu biti odlučujući.

Zakon u Italiji zabranjuje objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja 15 dana uoči izbora, a ranije ankete su pokazale da bi pokret Pet zvezda mogao bi da osvoji najveći broj mesta u Donjem domu italijanskog parlamenta.

Ipak, jedan od mogućih ishoda ovih izbora je da 81-godišnji milijarder Berluskoni, „kralj povratka na političku scenu“, formira vladu kao de fakto lider bloka desnog centra. Berluskoniju je bilo zabranjeno da obavlja javnu funkcije na šest godina zbog osude za utaju poreza, ali pokušava da ospori taj zakon pred evropskim sudovima.

Na ovim izborima prvi put će biti primenjen novi, mešoviti izborni sistem koji je usvojen 2017. godine i nazvan „Rozatelum“ po šefu poslaničke grupe demokrata u Donjem domu parlamenta Etoru Rozatu koji je radio na nacrtu zakona.Pravo glasa za Predstavnički dom ima 46,6 miliona Italijana, a za Senat 42,9 miliona italijanskih državljana. Birači moraju imati najmanje 18 godina za glasanje za Predstavnički dom, odnosno najmanje 25 godina za glasanje za Senat.

Politika pokreta Pet zvezda ne uklapa se u tradicionalni politički spektar levog ili desnog krila. To je antiestablišment, evroskeptični i antiimigracioni pokret koji se zalaže za zaštitu životne sredine.

Demokratska stranka tradicionalno podržava proevropsku politiku i socijalnu integraciju migranata. Na vlasti je od 2013. godine, u periodu koji se uglavnom povezuje sa ekonomskim oporavkom i povećanjem zaposlenja, mada mnogi Italijani nisu osetili koristi. Ta stranka je snažnija u centralnom delu Italije, kao i među starijom populacijom i onima sa visokim obrazovanjem.

Lideri predizborne koalicije desnog centra, među kojima su Berluskoni i vođa antimigrantske Severne lige Mateo Salvini, obećavaju da će brzo deportovati iz Italije veliki broj migranata ako dođu na vlast.

Severna liga je evroskeptična, antiimigraciona partija sa bazom na severu zemlje. Iako je njen glavni cilj ranije bio fiskalni federalizam, pa čak i odvajanje od Rima, stranka je sada prešla na tradicionalniji nacionalistički program. Podrška toj partiji porasla je u poslednje tri godine usled sve jačih antiimigracionih stavova u Italiji i migrantske krize.

Napred Italija, Berluskonijeva stranka desnog centra, dominirala je italijanskom politikom od 1994. godine kada se medijski mogul prvi put kandidovao. Čak i kada je bila u opoziciji, između 1996. i 2001, i ponovo između 2006. i 2008. bila je glavna konzervativna politička snaga u Italiji.

Istraživanja pokazuju da je migracija jedan od glavnih prioriteta za mnoge stanovnike u Italiji. Preovlađujuće osećanje je da je Evropa u tom smislu „napustila“ Italiju. Italijani žele da u u toj, ali i u drugim oblastima, Brisel učini više.

Broj migranata u Italiji povećan je prethodnih par godina za nekoliko stotina hiljada, mnogi od njih su došli iz Afrike, a ankete pokazuju da mnogi Italijani krive migrante za nasilne zločine.

Evroskepticizam je poslednjih godina u porastu u Italiji. Na početku 1990-ih godina, Italijani su bili među onima koji su bili u najvećoj meri proevropski, sa skoro 80 odsto onih koji podržavaju EU, ali, taj procenat je opao na manje od 40 odsto, pokazali su nedavno objavljeni podaci Instituta Žak Delor.

U jesen 2017. svega 36 odsto Italijana iskazalo je pozitivno mišljenje prema članstvu u EU. To je 21 odsto ispod evropskog proseka. Samo su se građani Kipra i Češke manje zalagali za Uniju.

Kampanja za izbore u Italiji protekla je uz nasilje, pišu lokalni mediji. Nakon što je simpatizer ekstremne desnice Luka Traini vatrenim oružjem ranio nekoliko afričkih migranata u Maserati, u centralnom delu Italije, širom zemlje su organizovane demonstracije ekstremno desničarskih stranaka i protesti antifašista. Neki od tih skupova protekli su uz nasilje.

Bivši premijer Italije Mateo Renci podneo je ostavku 7. decembra 2016. pošto su Italijani na referendumu ubedljivo odbacili ustavne reforme koje je predložila njegova vlada. Nakon toga je novi premijer Paolo Đentiloni sastavio novu koalicionu vladu na čelu s Demokratskom strankom koja vodi Italiju do izbora u martu.

Birališta će 4. marta biti otvorena od 7.00 do 23.00, a zvanični rezultati se očekuju u ponedeljak u 14.00.

Izvor: B92

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar