SVET

Ultimatumi jednog narcisa

Donald Tramp je do 1. juna odložio odluku o uvođenju dodatnih carina na čelik i aluminijum iz EU, Kanade i Meksika. Tako se nastavlja njegov šou čak i po cenu da američka privreda pati, komentariše Bernd Rigert.
Ilustracija: Jutarnji GLASnik, Foto: Pixabay

Drama sa kaznenim carinama na čelik i aluminijum, kojima SAD prete svojim trgovinskim partnerima, ide u sledeću rundu. Nešto pre isteka samovoljno određenog roka, predsednik Donald Tramp je naložio još mesec dana limba tokom kojeg hoće da progura svoje uslove.

To je trgovinska politika po scenariju televizijskog spektakla koji je godinama vodio Tramp – neočekivani obrti i dramske pauze. Najvažnije da je gledanost dobra i da svi zure baš u njega, gnevnog nacionalistu iz Bele kuće, koji tobože želi da svoju zemlju opet načini velikom.

Ni dobronamerni saveti francuskog predsednika Makrona i nemačke kancelarke Merkel ništa nisu pomogli poslednjih dana. Jer Tramp ne zna da ceni saveznike. Njemu je važan samo on sâm, Trampov šou mora u sledeću epizodu pa makar na kraju Sjedinjene Države imale ekonomsku štetu.

Dakle čekamo do početka juna. Američki predsednik i njegovi merkantilistički savetnici jasno su stavili do znanja da oko čelika i aluminijuma žele da diktiraju uslove Evropskoj uniji. Zahtevaju da se uvoz obavlja po kvotama, kako bi zaštitili nekonkurentni američki čelik.

To protivreči dosadašnjim načelima slobodne trgovine, koja su upravo SAD osmislile uz pomoć Svetske trgovinske organizacije. Do sada je jedino Južna Koreja pristala na kvote jer ne želi da izaziva svoju silu-zaštitnicu. Kanada i Brazil, glavni isporučioci čelika u SAD, verovatno mogu da se nadaju boljem dilu.

Evropska unija ni u kojem slučaju ne sme da popusti pred pokušajem iznude iz Bele kuće. Ne ide da se domaća privreda štiti pretnjama i nedozvoljenim carinama. Nepostojanom Trampu se u najbolju ruku može ponuditi da se iznova pregovara o carinskom režimu za sve branše ukoliko trajno odustane od jednostranih kaznenih carina.

EU mora da nastupi jedinstveno i brani principe. Jer ako Trampov model prođe kod čelika i aluminijuma, on će beskrupulozno pokušati isto i u drugim granama privrede, recimo kod trgovine automobilima. Suludo je štititi američku industriju čelika čije proizvode američke mušterije naprosto ne žele da kupe. Čak su se i američki preduzetnici izjasnili protiv carinskih packi koje Tramp udara.

 

Jer ono što ekonomski jastrebovi u Beloj kući označavaju kao „nefer trgovinu“ jeste samo ishod dugogodišnjeg razvoja tržišta. Niko nije primoravao američke kupce da nabavljaju evropski čelik. On je jednostavno bolji ili jeftiniji ili oboje. Američka industrija čelika zapravo ne bi ni bila u stanju da preko noći nadomesti čelik iz uvoza. To je puka Trampova fantazija. Lanac proizvodnje u SAD bio bi narušen, proizvodi za Amerikance verovatno skuplji.

Ekonomska logika u jednom umreženom svetu pak ne prodire do narcisoidnog mačiste Trampa. Njemu je važan samo efekat velikog praska. On hoće pažnju. Sada će mesec dana opet svi gledati u njega.

Uostalom, SAD imaju ogroman trgovinski plus u sektoru finansijskih usluga, obrazovanja i usluga na itnernetu. Hoće li predsednik Tramp i time da se bavi? Tu SAD oune svoju kasu. Ali to je, je li, pošteno.

 


Izvor: DW

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar