PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Zakon „setve i žetve“ – drugi deo priče o paoru Jogiju

Tog jutra po završetku posla, dok sam za šankom sipao Jugiju drugu čašicu rakije, on je stajao na vratima uživajući u jutarnjem suncu. Pored kafane prođe mlađi čovek, svojih trideset i koju godinu, obučen u tamno odelo. Snežno bela košulja i plava kravata.,Na nogama su blistale izglancane crne cipele. U ruci je držao veliku crnu […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Gore nebo, dole grob, a ti između stojiš sasvim sam sa svojom tugom…

Sećam se jednog leta svako jutro sam dolazio u kafanu pre njenog otvaranja koju je držao moj otac Nedeljko da bih pomogao konobaru Braci da rasčisti krš, donese gajbe piće, odnese prazne flaše itd itd… I uvek bi se pred vratima pojavio jedan starac, neki bi rekli lokalni pijanac, ali ja ga tako nisam doživljavao. […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Nikad BOLJE više neće biti! BOLJE je bilo i prošlo…

Vreme – proleće 1998. godine Mesto – Beograd, zgrada Borbe Piše: Rajko Dvizac Događaj: Izlazim iz redakcije TV Novosti i ulazim u lift pun ljudi. Lica im uglavnom zamišljena ili namrštena. Svi ćute. Lift staje sprat ispod gde se nalazi redakcija VečernjihNovosti. Ulazi stariji čovek. Poznajem ga iz viđenja, radi u štampariji Borbe. Na naše iznenađenja on je […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Ni „dobar dan“ mnogi ne umeju više da kažu… Zaboravili…

Lepo sunčano prolećno predvečerje. Prolazim ulicom. Ispred mene jedna starija žena sa mukom nosi tri teške kese. Sustižem je i ponudim se da joj pomognem. Preuzimam onu najtežu sa flašama soka i mineralne vode. Koračamo polako i pričamo. Sa uzdahom zajednički primećujemo da se sve promenilo. I svet, i vreme, a najviše – ljudi. Na […]