VAŠ GLAS

Da se Srbija mane neizvesnog evropskog puta, već da pohita u susret Evroazijskoj ekonomskoj zajednici!

Radisav Ristić,pukovnik u penziji, bivši načelnik Službe za informisanje javnosti o oružanim snagama SFRJ i pomoćnik načelnika Političke uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu poslao je  pismo u kome je izneo za rubriku Jutranjeg GLASnika, „Vaš Glas“ svoja razmišljanja o napadu ROSU na Kosovo koji objavljujemo u celosti.

  LICEMERJE ZAPADA

„Brutalna oružana akcija terorističkih sastava fantomske države Kosovo na četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom i ovog je puta potvrdila licemerje dela zemalja međunarodne zajednice prema Srbiji. Neposredno po završetku zločinačkog akta nad nedužnim golorukim življem, usledile su zvanične izjave čelnika Evropske unije i brojnih zapadnih medija u kojima se maliciozno, opravdavajuće, komentarišu krajnje neljudski postupci takozvanih ROSU sastava nad meštanima opština sa srpskim stanovništvom.

A ti postupci, to odavno ne predstavlja nikakvu tajnu, proizvod su planova vodećih zapadnih zemalja da se prognaju ljudi sa severnog dela Kosmeta, a Srbija prinudi na priznanje njihove veštačke tvorevine u liku nepostojeće države Kosovo. Po diktatima koji redovno pristižu iz Vašingtona i vašingtonskih plaćenika u Briselu, ne časeći ni časa, oglasili su se i prištinski poslušnici koji su, kao papagaji, ponavljali lekcije pristigle iz centara njihovih poslodavaca.
U međuvremnu je pristigao, pun cinizma, Izveštaj Evropske komisije u kome se, pored ostalog, naglašava da Srbija treba da uloži dodatne napore u vezi sa zaključenjem „sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom“. Ta preporuka, međutim, nije ništa novo jer je Evropska komisija na tome insistirala i u prethodnim izveštajima. Taj deo izveštaja posebno je osokolio Tačija, Haradinaja, Pacolija i ostalu bratiju u veštačkoj tvorevini koja se naziva državom. Oni su, kao u horu, ponavljali priče o neophodnosti zajedničkog priznanja – Srbije Kosova i Kosova Srbije.
Posebno u vezi sa stavom Evropske komisije valja istaći deo koji se odnosi na neostvareno formiranje Zajednice srpskih opština na prostoru Kosova i Metohije. U tom se delu gotovo stidljivo navodi da Kosovo treba da se angažuje na njenom uspostavljanju. Ispuštaju, pri tome, iz vida izjave čelnika prištinske vlasti da od tog posla nema ništa. Jer, jasno i glasno, pre i posle terorističke akcije izvedene na prostoru četiri opštine, predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova pravno nepostojeće države, naglašavaju da „neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština“ i da „takse ostaju do recipročnog priznanja Kosova“.

Radisav Ristić sa kolegama, donji red treće sa leve strane

Zvanični predstavnici EU se, pri tome, prave i slepi i gluvi. Umesto osuda postupaka organizatora i počinioca nedopustive oružane akcije, izjavljuju da se obe strane treba da „uzdrže od provokacija“. Johanes Han, evropski komesar za proširenje, na primer, i da se ne osvrnu na napade i rušilačke pohode na Srbe, besramno navodi: „Trenutna situacija ne samo da nanosi štetu dvema stranama, već i celoj regiji.“

Oglasio se i potparol KFOR-a koji, ne trepćući, gnusno izgovara laž da je terorističko rušilačka “akcija specijalnih snaga kosovske policije bila regularna”. Zdušno im tercira Federika Mogerini koja navodi da je postojeće stanje neodrživo, zbog čega se „Srbija i Kosovo moraju vratiti za pregovarački sto i nastaviti raditi na pravno obavezujućem sporazumu.“ Propušta da kaže zbog čega je pregovarački sto ostao bez pregovarača, kako se, verovatno, ne bi zamerila šefovima iza zapadne obale Atlantika.

Da se Srbija mane neizvesnog evropskog puta, već da pohita u susret Evroazijskoj ekonomskoj zajednici

Mada su srpskoj, dobrim delom i inostranoj javnosti, veoma dobro poznati ciljevi terorističke akcije na četiri srpske opštine i „učinci“ rušilačkog pohoda u vidu brojnih premlaćivanja nedužnih ljudi i uništenja materijalnih dobara, velika enigma vlada u vezi sa blagim, po mnogima nedopustivo blagim, reagovanjima zvaničnika Ruske Federacije.

Očekivala se odlučna reakcija ruskih zvaničnika, tim više što je njen državljanin Mihail Krasnoščenkov, pripadnik Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, brutalno pretučen i uhapšen od pripadnika kosovke policije. Slučaj tim više zaslužuje pažnju i odlučnost zvanične Rusije kada se ima u vidu da je njegovo prebijanje i hapšenje predstavljalo bezobzirno kršenje međunarodnog prava i normi civilizovanog društva. Tome posebno treba dodati da je Krasnoščenkov, kao član UNMIK-a, uživao diplomatski imunitet.

Za dobre poznavaoce prilika u fantomskoj državi nije veliko iznenađenje postupak prema njemu, posebno kada se ima u vidu kako prištinski čelnici gledaju na Rusku Federaciju. Dovoljno je navesti primer Bedžeta Pacolija, ministra inostranih poslova u takozvanoj vladi Kosova koji, ne skrivajući mržnju prema zemlji koja je veliki prijatelj Srbije, kaže pored ostalog da je “Kosovo dugo upozoravalo međunarodnu zajednicu na destabilizujuće poteze Rusije u regionu”.

S pravom je, dakle, javnost u Srbiji očekivala oštro, čak i preteće, zvanično reagovanje Moskve. Znano je, međutim, da je Istražni odbor Rusije pokrenuo postupak u vezi sa slučajem Mihaila Krasnoščenkova. To, nažalost, nije ni blizu onoga što se očekivalo od osvedočenih prijatelja Srbije i srpskog naroda. A da je i Srbija najodaniji prijatelj Rusije i ruskog naroda, svedoče sve masovniji i očigledniji zahtevi da se Srbija mane neizvesnog evropskog puta, već da pohita u susret Evroazijskoj ekonomskoj zajednici.“

 Radisav Ristić, pukovnik u penziji

Izvor:Jutarnji GLASnik                                                               Foto: Screenshot

Ostavite komentar