SRBIJA SVET VAŠ GLAS

Molba predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću iz Nemačke: Pomozite srpskim majkama da nađu „ukradene“bebe

Ko pokušava da sakrije istinu o „bebi aferi“ bebama?

Molba predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću iz Nemačke: Pomozite srpskim majkama da nađu „ukradene“bebe

„Molim i preklinjem da pomognete majkama u slučaju ukradenim bebama, sad pokažite onu drugu ljudsku stranu ljubavi prema ovim majkama. A ja ću ovde u Njemačkoj sve pokušat sa bilo kojom informacijom da pronađemo bar koje djete. Još jednom Vas molim u ime srpskih majki da im pomognete! Ovo moje pismo koje sam napiso nema nikakve političke pozadine…“

Hiljade majki u zemljama bivše Jugoslavije uverene su da su im bebe otete, odmah po rođenju, proglašavane mrtvim i prodavane ljudima koji su ih usvajali.
Nedavno svedočenje Marka Ivića, nemačkog državljanina, poreklom iz Jugoslavije, koji je javno otkrio da mu je u Beogradu 1988. ponuđeno da kupi bebu uznemirila je čak i svetsku javnost. Ali, ne i nadležne državne organe Republike Srbije.

Gledajući nedavno televizijski prilog o krađi beba, shvatio da je mogao upravo on biti žrtva“bebi afere“ i da usvoji dete.Šokiran takvim jezivim saznanjem Marko Ivić je odlučio da javno progovori i pomogne istražnim organima da se kriminal o ovom slučaju istraži. –

-Prepoznao sam svoju priču i šokirao sam se. Mogao sam upravo ja da kupim bebu iz KBC Zvezdara, kada su mi je nudili za 10.000 DM, ne sanjajući da je ukradeno iz majčinog naručja. Lagali su me da su te bebe ostavljene i napuštene i da je humano usvojiti neku od beba. Strašno, nikada sebi ne bih mogao da oprostim da neka majka plače za svojom bebom koju sam kupio. Bog me je sačuvao da to ne uradim.-priča Marko Ivić.

Odmah je okrenuo telefon koji je emitovan na televiziji da ukoliko neko ima saznanja o „bebi aferi“ da se javi. Stupio je u kontakt sa udruženjima majki u potrazi za nestalim bebama. Došao je u Beograd i zajedno sa majkama koje se već dugo bore da saznaju istinu o svojim bebama, da li su mrtve ili žive pokušao da pomogne sa svojim saznanjima.

Bio je u medijima, izneo sve u javnost i dao overenu izjavu kod notara. Marko je kako kaže za Jutranji GLASnik rekao da je očekivao da će ga saslušati neko od nadležnih organa i da je iz tog razloga i došao kako bi pomogao istrazi. Ali, interesantno je da se niko za ovaj slučaj, „kupovine bebe“ za koji postoji svedok nije zainteresovao, osim retkih medija.

Ni predstavnici Vladine komisije za nestale bebe koja često iznosi dokaze i argumente da su u aferu bili umešani pojedinci zaposleni u bolnici, policiji i centru za socijalni rad i da su neki bili na funkcijama, pa su napravili dobro organizovan kriminalni lanac, navodivši razne slučajeve, nisu bili zainteresovani za nameru Marka Ivića da pomogne istražnim organima u Srbiji, što je pomalo neuobičajeno, jer je svaki dokaz valjda za dobrobit zajedničke težnje da se sazna istina. Ili?

Kad pravosuđe u Srbiji neće, međunarodne institucije hoće!

Razočaran Marko Ivić vratio se u Nemačku gde živi preko 40 godina i nije mogao da se pomiri sa činjenicom da niko ne želi da istraži „ovakav zločin“ na koji je pokušao da ukaže.
Zato je nastavio borbu i uključio se i on u tome da pomogne majkama da dođu do istine o svojim bebama, za koje ne postoje dokazi da li su žive ili umrle. Obratio se svim zapadnim državama, međunarodnim institucijama, za ovaj slučaj zainteresovali su se i ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Nemačke, Interpol, Strazbur…
Poslao je pismo i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, čiji odgovor i pomoć u rešavanju „bebi afere“ očekuje sa željom da pomogne.

Deo iz pisma:

„Tko zna sve koliko je jadnih majki dalo u svojoj tužnoj nevolji kojekakvim vračarama i mutnim likovima novce. Dok vi i vaše sudstvo šutite biti će sve više takvih kriminalaca koji žele zarađivat na muci jadnih majki. Ja sam svjesan da vi kao presjednik imate mnogo posla i problema . Ali ovaj monstroumni kriminal morate početi rešavat jer su to vaše majke, a ja ih gledam kao moje estre, a sestre se ne ostavljaju u gorkim mukama. Zato vas molim i preklinjem da pomognete majkama u slučaju ukradenim bebama, sad pokažite onu drugu ljudsku stranu ljubavi prema ovim majkama. A ja ću ovde u Njemačkoj sve pokušat sa bilo kojom informacijom da pronađemo bar koje djete. Još jednom Vas molim u ime srpskih majki da im pomognete! Ovo moje pismo koje sam napiso nema nikakve političke pozadine jer nažalost ja sam bio svjedok monstroumnog zločina. Za mene samo jedno postoji svoje voli, tuđe poštivaj .
 Lijep pozdrav                                                                         Marko Ivić“

Pravosuđe u Srbiji na velikom ispitu zbog „nestalih“ beba?

Da li krivično gonjenje za „nestanak bebe“može da zastari ukoliko još uvek postoje posledice, u smislu da se ne zna sudbina deteta, da li je živo ili mrtvo. Da li je moguće da u 21 veku osnovna činjenica o jednom biću, odnosno životni status nije utvđen i da se smatra završenim i zastarelim slučajevima. I čemu onda borba Vladine komisije za nestale bebe i svih udruženja u srbiji, ako je sve zastarelo?
Razlog za ova pitanja je odbacivanje krivične prijave tužilaštva i to zbog zastarelosti.

Odbijena krivična prijava

Naime, u odgovoru Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu na krivičnu prijavu koju je podnelo udruženje“Nestale bebe Beograda“ protiv NN lica za slučaj prijave odgovornih lica zdravstvene ustanove KBC Zvezdara i NN odgovornih lica Matične službe opštine SO Zvezdara, zbog krivičnog dela Promena porodičnog stanja iz čl. 192. st. 1. KZ, gde je oštećeni Marko Ivić, nemački državljanin, koji je i u javnosti u medijima svedočio da su mu nudili da kupi bebu za 10.000 maraka.

Pismo predsedniku Vučiću prva strana

Da podsetimo! Biraj bebu za 10.000 DM

Sve je počelo davne 1988. godine kada su Marko i njegova žena Ana koji nemaju decu, odlučili da usvoje bebu ili blizance iz ovih krajeva. Po preporuci svog očuha Marko je u Bugojnu upoznao Dragana, koji se predstavio kao pravnik i koji mu je rekao da može da sredi da lako usvoji bebu „preko veze“, na šta se u to vreme dugo čekalo.
Rekao mu je da može da usvoji bebu za 10.000 maraka, a ako hoću blizance 15.000 maraka, da on radi u Beogradu i poznaje čoveka koji to može bez problema da završi.
-Po dogovoru sa Draganom prvog petka posle 20 jula 1988., godine krenuli smo u Beograd da se dogovorimo oko usvajanja bebe.“ priseća se Marko Ivić.
– Vozio sam i trudio se da dobro upamtim put, da bih mogao posle sa suprugom da dođem kako bi regulisali usvajanje. Međutim iznanadio sam se kada me je Dragan doveo u porodilište, ali sam pomislio da je tu u blizini i sirotište iz koga se mogu usvojiti deca. – nastavlja Marko.

Pismo predsedniku Vučiću druga strana

Kako Ivić kaže do pokušaja trgovine bebama došlo je u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara. Prisetio se puta kada je doišao u Beograd i lekara sa fotografije koji je 1988. godine bio načelnik odeljenja u ovoj ustanovi, koji je u međuvremenu preminuo.
– Taj lekar se predstavljao kao humanista, koji pomaže da ta deca ne završe u domu i rekao mi je da pošaljem i druge ljude iz Nemačke koji žele da usvoje bebe, kako bi ta nesrećna deca našla srećan i topao dom. Rekao je da će oni, znači da je mislio na više njih srediti papire, na kojima će biti zvanično da je moja žena rodila tu bebu. – tvrdi Marko.
Marku Iviću, koji je iskreno želeo da usvoji bebu je ipak bilo čudno da njega niko nije proveravao kod policije, da li je kriminalac ili neki manijak, bilo je važno samo da izabere bebu i da plati. Na sreću kada je njegova supruga čula na koji način mu je nuđeno usvajanje rekla je da tu sigurno nisu čista posla.
A, kako Marko Ivić tvrdi, njegova sećanja ne da nisu čista posla, već pravi horor.
Biraj bebu i plati 10.000 DM
Sestra iz KBC Zvezdara je Marku dala lekarski mantil da obuče i načelnik ga je odveo na odeljenje gde su ležale porodilje, na prvom ili drugom spratu, priseća se Marko. Rekao mu je da stavi ruku na krevet žene koja liči na njegovu suprugu, kako bi beba takođe ličila, objašnjava Ivić.
– Krenuli smo na prvi ili drugi sprat. Jedna devojka je ličila na moju ženu i ja sam stavio ruku na krevet. Nakon toga odveo me je u bebi boks i ja sam zadivljeno gledao u jednu prelepu bebu, koja je bila kao anđeo. Rekao sam mu da je ta beba predivna, aon mi je rekao da je baš ta beba, od devojke na koju sam pokazao rukom, što mi je delovalo neverovatno da baš pogodim njenu bebu.- nastavlja svoje neverovatno iskustvo Ivić.

Pismo predsedniku Vučiću treća strana

I onda se dogodila presudna rečenica lekara: „Iviću, biraj“. Tog trenutka, kao da sam se osvestio. Kako da biram bebu, šta ako hoću neku drugu iz tog boksa? Nisu tu samo ostavljena deca, već porodilište – priča šokantnu ispovest Marko.
Tada je rekao lekaru da bi prvo želeo da se konsultuje sa ženom.
– Moja supruga Ana mi je rekla da pustim sve to, da tu nešto nije kako treba.Odustali smo od usvajanja i pomirili smo se sa sudbinom. Volimo se, slažemo se i lepo živimo, evo sad je već 41 godina divnog braka – priča Marko Ivić, koga je iz mirnog porodičnog života trgnula priča uplakanih majki, koje nisu sigurne da li su njihove bebe zaista mrtve ili su negde žive.

Autor: Branka Lazić                                    Foto:Privatna arhiva, Jutarnji GLASnik

Izvor: jutarnji GLASnik

Ostavite komentar