DRUŠTVO VAŠ STAV

Anđel Petrovski VIII/1: Sumnjiva lica su oni koji misle. Misle svojom glavom.

Pismeni zadatak Anđela Petrovskog, tada četrnaestogodišnjaka i učenika osmog razreda osnovne škole, smo objavili prošle godine u ovo vreme.

Ništa se od tad u Srbiji promenilo nije. Ostala je samo nada da se i Anđel nije promenio, da je ostao svoj i da će on sa drugim anđelima, koje ova zemlja sigurni smo negde još ima, uspeti da od ove države naprave mnogo bolje mesto za život, kad već mi nismo bili sposobni i kad smo bili i ostali jadni, bedni i kukavice.

Da naprave bolje mesto za život zbog njih samih, a mi smo ovakvo baš i zaslužili.

„Zakon na kantaru Nušićevih junaka“ (Gde smo to pogrešili?)

Foto: Ilustracija, Jutarnji glasnik, Printscreen/ agencije

Gde smo to pogrešili? Zašto smo dozvolili da se opet nađemo daleko, daleko iza današnjeg vremena? Kako je naš vagon iskočio iz šina, i strmoglavo krenuo u prošlost?

„Sumnjivo lice“, komad za sva vremena. Nušić nam ga je poklonio kao opomenu, šta će se dogoditi ukoliko ne budemo oprezni. Prepustili smo se. Postali smo lenji. Nismo pazili. Danas je mnogo sumnjivih lica.

I dok pogledom prelećem preko učionice, shvatam. Dosta je ovde dobrih đaka, dosta budućih sumnjivih lica. A, sumnjivi su oni koji misle drugačije od uspavane okoline.

Otići ću dalje. Sumnjiva lica su oni koji misle. Misle svojom glavom.

Pogrešno smo tumačili Nušića. Za idole i uzore uzesmo Jerotija, Viću, Tasu i Milisava. Umesto da ih ismevamo, mi ih u zvezde digosmo.

Izabrsmo put beznađa, neznanja, ali i straha.

Jerotije je bio ograničen, ne mnogo mudar čovek na položaju. Za njegov opstanak su bili potrebni Vića, Tasa i Milisav. Bez njih, nije moglo biti ni njega. I dok je Viće, Tase i Milisava, biće i Jerotija.

Kao davljenici, koji se drže za slamku, očekujemo pomoć od nekog. Čekajući, dobar deo glava se utopio u reku. Mi smo taj neko, neko koga čekamo. Da, mi svi zajedno.

Nušić nas je opomenuo. Verovatno, negde sa neba, mršti svoje guste obrve i brkove, gunđa i pita se šta je to sa nama.

Anđel Petrovski VIII/1

Jutarnji GLASnik se zahvaljuje majci, Slavici Petrovski, na dozvoli za objavljivanje ovog teksta.

Ostavite komentar