POLITIKA VAŠ STAV

Izborna azbuka za prave opozicionare: Ravnopravni uslovi i svi na jednoj izbornoj listi – sve drugo je protiv srpskog društva, naroda i države!

KAKO  POBEDITI  NA  IZBORIMA  U  BEOGRADU

Ilustracija, Foto: Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencije

1. Odbaciti sujetu, zavist, egomaniju i sitnosopstveničku „filozofiju“, imati objektivan uvid u  mogućnosti i veličinu svoga „lika i dela“. 

2. Biti realan, kritičan i odgovoran prema sebi i drugima; kao i prema srpskome društvu, narodu i državi.  3. Naučiti da je ciljna predstava srazmernog izbornog sistema (SIS) i njegova glavna sociopolitikološka karakteristika to, da se glasovi birača šta je to god moguće srazmernije (ekvivalentnije) pretvaraju u poslaničke ili odborničke mandate, te da šta manji broj glasova birača ne sudeluje u raspodeli poslaničkih ili odborničkih mandata tj. da ostanu neiskorišćeni te simbolički rečeno da „propadnu“. 

3. Što je izborni cenzus viš,i a broj poslaničkih ili odborničkih mandata koji se raspoduljuju u izbornoj jedinici manji, to više SIS izneverava svoju ciljnu predstavu i približava se ciljnoj predstavi većinskog izbornog sistema i time postaje manje srazmeran, odnosno smanjuje svoju mogućnost da što srazmernije pretvara glasove birača u poslaničke ili odborničke mandate, a posledica toga je da se za stranke koje na izborima u proseku dobijaju „srednji“ broj glasova birača, povećava najmanji broj glasova birača koji njihova izborna lista mora da dobije, da bi mogla da osvoji jedan mandat, kao i to da će da se poveća broj glasova birača  koji zbog visokog izbornog cenzusa neće moći da sudeluju u raspodeli mandata, te da će da ostanu neiskorišćeni odnosno da „propadnu“.

4. Dve ili i više izbornih lista (tzv. „kolone“), prave opozicije na predstojećim izborima za odbornike u Skupštini grada Beograda, povećavaju rasturanje glasova birača pravih opozicionih političkih stranaka, te smanjuju njihovu mogućnost da osvoje veći broj odborničkih mandata; i paralelno takođe povećavaju mogućnost da veći broj glasova birača (nego šta bi to bio da su objedinjeni na jednoj zajedničkoj izbornoj listi pravih opozicionih stranaka), neće moći da sudeluje u raspodeli odborničkih mandata tj. da će da ostane neoskorišćen.

5. Dve ili i više izbornih lista (tzv. „kolone“) prave opozicije, psihološki nepovoljno deluju na potencijalne birače tih opozicionih stranaka. Otkrivaju im i potvrđuju političku, društvenu i obrazovnu činjenicu da predsednici i vođstva nekih opozicionih stranaka nemaju niti elementarno ustavnopravno i politikološko znanje o srazmernom izbornom sistemu; i ka tome da su sujetni, egocentrični i surevnjivi kao i šta su društveno, politički i nacionalno neodgovorni.

U tom kontekstu sve to potencijalne birače pravih opozicionih stranaka demorališe i demotiviše, tera u biračku apatiju i destimuliše da uopšte izađu na izbore i glasaju!

Dve ili i više izbornih lista (tzv. „kolone“) pravih opozicionih stranaka zbunjuju njihove potencijalne birače i dovode ih u dilemu („izbor pre izbora“) za koju listu da glasaju.

Naime, ti birači  imaju toliko demokratske političke kulture, znanja i odgovornosti, pa dobro znaju da postoji  rizik da se njihovi glasovi rasture na više izbornih lista, te da zbog toga ostanu neiskorišćeni; ili ako izborna lista i pređe izborni cenzus, da u raspodeli neće moći da osvoji onoliko odborničkih mandata, koliko bi maksimalno mogla da ih dobije kada bi ti isti glasovi bili objedinjeni na jednoj zajedničkoj izbornoj listi pravih opozicionih stranaka!

SRAZMERNI IZBORNI SISTEM, IZBORI I FUDBAL

Politički izbori nisu fudbal, a da bi mogli da se bukvalno porede, ali uslovno i uz malo mašte izvesna međusobna analogija ipak može da se nađe.

Trener fudbalskog tima taktiku igre za utakmicu planira i kreira prema karakteristikama igre i kvalitetu protivničke ekipe i njenih igrača, pravilima fudbalske igre kao i uslovima u najširem smislu u kojima će utakmica da se igra.

Analogno tome, „trener“ odnosno predsednik prave opozicione stranke taktiku za izbornu „utakmicu“ treba da planira i  kreira prema:

1. Protiviničkoj  „ekipi“, a to je kako se to stručnim politikološkim rečnikom kaže hegemon stranka SNS, njeni koalicioni partneri, satelitske stranke i kolaboracione opozicione političke stranke.

2. Pravilima izborne „igre“, a to je srazmerni izborni sistem koji ovde konkretno ima specifično visok izborni cenzus od 5 odsto dobijenih glasova birača po jednoj izbornoj listi, i za taj i toliki izborni cenzus relativno mali broj od 110 odborničkih mandata u izbornoj jedinici.

3. Uslovima u kojima se održava izborna „utakmica“, a to su:

a) politički proces u državi koji je po mnogočemu van i nasuprot standardima demokratske i pravne države; 

b) izborni proces, koji će prema iskustvu sa dosadanjih izbora, verovatno da bude van i nasuprot demokratskih standarda, daleko od kompetitivnih izbora u kojima su pozicija i prava opozicija ravnopravni medijski, finansijski i infrastrukturno; i u kojima državna uprava te javne službe kao i „duboka“ država nisu direktno i indirektno logistička baza i podrška vladajućoj stranci/koaliciji u izbornoj kampanji i izbornom procesu. 

Već i za prosečno obrazovana i društveno odgovornog čoveka koga još služe zdrav razum i inteligencija, to bi zaista trebalo da bude dovoljno da može da odabere politički i društveno te za pravu opoziciju i demokratiju najbolju izbornu taktiku za skupštinske izbore u Beogradu.

No, da li su prethodno navedeni ustavnopravni, politikološki, politički, društveni te i empirijski sa dosadanjih izbora argumenti i indikatori dovoljni predsednicima i vođstvima nekih opozicionih stranaka da odaberu logičnu, efikasnu i najbolju taktiku za izbore u Beogradu?

Sudeći bar prema njihovim javnim izjavama, predlozima te planiranim i sklopljenim koalicionim sporazumima, dobija se utisak da nažalost – nisu! 

PRED-DEMOKRATSKO STANJE I IZBORNE KOALICIJE

Po svemu onome šta vidimo i znamo, Srbija se danas neosporno nalazi u politički i društveno pred-demokratskom stanju!

Zbog toga su neosnovane ocene i javno izneti stavovi o ideološki i politički nelogičnim odnosno nekompatibilnim izbornim koalicijama, tzv. neprincipijelnim koalicijama i tome slično.

U uslovima pred-demokratskog stanja u kojem ne postoje ikakve mogućnosti za istinski demokratske izbore, te sa srazmernim izbornim sistemom koji ima visoki izborni cenzus i relativno mali broj odborničkih mandata u izbornoj jedinici, te koji je zbog toga više većinski nego srazmerni sistem, ne samo da ne postoje ideološke, političke, društvene, kulturološke i moralne prepreke za izbornu transideološku saradnju svih pravih opozicionih stranaka; nego štaviše postoji demokratski imperativ za koalicionom  saradnjom svih pravih opozicionih stranaka u najširem ideološkom i političkom spektru!

Logično, uz direktno učešće građanskih inicijativa i udruženja, nevladina sektora odnosno udruženja civilnoga društva, verskih zajednica, slobodnih i društveno angažovanih intelektualaca i uopšte svih kojima je demokratija odnosno demokratski politički i društveni poredak pre svega i iznad svega.

Što znači da kriterijumi za formiranje demokratske izborne koalicije nisu usko ideološki i i politički, nego široko programski na platformi opštedruštvenog  i zajedničkog  političkog izbornog cilja, a to je uspostava demokratskog političkog i društvenog stanja u Srbiji!

Zbog  toga, u demokratskoj izbornoj koaliciji mogu, a ako su društveno i nacionalno odgovorni  i moraju da sudeluju: DS, PSG, SDS, DJB, PzP, Levica Srbije, Nova stranka, Pokret za spas Srbije – Nova Srbija, Dveri – Zdrava Srbija, buduća Jeremićeva stranka, „Ne da(vi)mo Beograd“, „Pokret 7 zahteva“ i druge građanske inicijative i udruženja.

IZBORNOG LEGITIMITETA NEMA BEZ PRAVE OPOZICIJE!

Pobedniku izbora legitimitet daje broj glasova birača koje je dobio u odnosu na ukupan broj birača koji su glasali, kao i u odnosu na biračko telo.

No, legitimitet pobedniku daje i činjenica da su izbori bili demokratski, a to znači da su na njima sudelovale i prave opozicione stranke. I upravo zbog potonjeg već i samo sudelovanje pravih opozicionih stranaka na izborima, nije tek formalnopravni akt bez direktnih i dalekosežnih političkih, pravnih i društvenih dejstava i posledica!

O čemu se radi?

Politički izbori nisu olimpijske igre na kojima je prema paroli njihova modernog osnivača Piera de Kubertena pre svega važno učestvovati.

Naime, već i samo sudelovanje pravih opozicionih stranaka na izborima, samo po sebi daje izborima atribut – demokratskih, te šta je gotovo još važnije te po tu istu demokratiju potencijalno još opasnije i štetnije, daje pobedniku demokratski politički legitimitet.

Bez sudelovanja pravih opozicionih stranaka na izborima, oni ne mogu da budu demokratski, i šta je jednako politički značajno, hipotetski pobednik npr. SNS sa koalicionim partnerima, neće moći da dobije demokratski politički legitimitet niti će internacionalna politička zajednica da im ga prizna!

Što znači da je prava opozicija (a ne Vučićeva kolaboraciona!) SNS-u i koalicionim partnerima važna i potrebna jer bez njenog učešća na izborima oni ne mogu da budu kvalifikovani kao demokratski, niti pobednik ma ko to da bio može da dobije internacionalno priznat demokratski politički legitimitet. 

Pa kada je to tako, a zaista jest tako, to znači da prava opozicija ima validne i internacionalno relevantne i prihvaćene demokratske političke argumente, na osnovu kojih može da postavi i realizuje imperativan demokratski zahtev, da u svemu i u svim delovima izbornog procesa bude potpuno ravnopravna sa SNS-om, njenim koalicionim partnerima, satelitskim strankama i kolaboracionim opozicionim strankama!

A ne da se ponaša mazohistički i dozvoli da bude objekt i žrtva monstruoznih manipulacija, histerije, podvala, huškanja, linča, satanizacije i permanentnog javnog prokazivanja i prikazivanja kao remetilačkog faktora društvene idile i harmonije, nužnog ali nepoželjnog društvenog zla te državnog neprijatelja i izdajnika broj jedan! 

Prava opozicija ne sme da sudeluje na izborima ako nisu ostvareni svi uslovi za ravnopravno izborno takmičenje vladajuće koalicije i kolaboracionih opozicionih stranaka sa jedne strane demokratskog rubikona, i pravih opozicionih stranaka sa druge strane. U protivnom, prava opozicija radi sama protiv sebe, protiv demokratije, te i protiv srpskog društva, naroda i države! 

Svako onaj ko će pod bilo kojim i kakvim izgovorom i „visokim“ principom da sudeluje na izborima na kojima nisu obezbeđeni svi uslovi za ravnopravno takmičenje pozicije i prave opozicije, ne može za to da ima ikakva valjanog demokratskog argumenta i opravdanja sem lažnog pozivanja na demokratiju da bi se bezuspešno prikrila istina da je to direktna opstrukcija, izdaja i udar na tu istu demokratiju!                                                                                                                                                                                                                                                                                         Ko sudeluje na nedemokratskim izborima, a to su oni izbori na kojima pozicija i prava opozicija nemaju ravnopravne sve uslove u takmičenju za glasove birača, bio toga svestan ili ne, znao to ili ne znao, te hteo to ili ne hteo; direktno učestvuje u podrivanju demokratije, izdaji te iste demokratije i sâm je kolaborant i peta kolona SNS-a, koalicionih partnera, satelitskih stranaka i kolaboracionih opozicionih stranaka!

BUDIMO NADREALNI,TRAŽIMO UTOPIJU!

Kao šta je to javnosti poznato, neki su predsednici opozicionih stranaka predložili kao izbornu taktiku da opozicija na izborima u Beogradu ide u „dve kolone“, „tri kolone“ i tome slično.

Zbog toga moramo da se podsetimo da se u kolone najčešće svrstavaju vojnici, policajci, vatrogasci, zatvorenici, zarobljenici, robovi itd. U vremenu Rimskog carstva i Srednjem veku, koloni su bili seljaci-polukmetovi. Da li je ideja o „kolonama“ reminiscencija iz vremena nekdašnjeg ministra vojnog ili derivacija kmetskog mentaliteta, saznati verovatno nikada nećemo?

Deca sunca, svetla i vetra, utopostički ljubavnici demokratije i vernici slobode, ne svrstavaju se nikada u dve, tri ili i više kolona, nego kao slobodnomisleći i društveno odgovorni ljudi biraju i primenjuju samo jedan i jedini kriterijum u odabiru izborne taktike za beogradske izbore: onu izbornu taktiku koja je najbolja i  najkorisnija za demokratiju te srpsko društvo, narod i državu! 

Vratimo se u istoriju da nam sadašnjost i budućnost ne (p)ostanu  nedemokratska prošlost, budimo nadrealni, sanjajmo utopiju i zahtevajmo nemoguće – demokratiju na Balkanu!

A samo je korak do i preko crte utopije zvane demokratski snovi, demokratska čežnja i demokratska java – da se prave opozicione stranke udruže na izbornome programu uspostave političke, društvene i ekonomske demokratije; te da na izbore u Beogradu izađu sa jednom zajedničkom izbornom listom!

  Autor: Branko V. Nikolić

Ostavite komentar