MINISTARSTVO PROSVETE = MINISTARSTVO STRAHA

MINISTARSTVO STRAHA

Pre nešto manje od godine dana , dobili smo novog ministra prosvete.

Od samog trenutka stupanja na dužnost, skoro svakog dana je vodio sa nama razgovore i socijalni dijalog, doduše preko novina i tabloida.

Neko vreme smo i pratili to što on svakodnevno izjavljuje, ali smo u međuvremenu odustali. Ko je dokon u tolikoj meri da svakoga dana prati ministrove izjave i najave? Ona čuda i novine koje je on najavio, bila bi inače dovoljna za tri prosečna mandata.

Od svega toga, najviše vremena je proveo uvodeći uniforme u srpske škole. Naš narod bi rekao da „dokon pop i jariće krsti“, ali, kako se čini, ministru je nekako najdraže da osiromašenim roditeljima dodatno zavuče ruke u džepove.

„Nije to veliki izdatak“, vajka se ministar, čija imovinska karta baš lepo upada u oči osiromašenim građanima.

Tačno je ministre, nije mnogo, kao i sto batina po tuđim leđima!

Da bi sve ministrove zamisli zaživele, valjalo je menjati Zakone.

I zaista, posle izvesnog vremena, do nas je stigao Nacrt Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Prvi u setu Zakona o obrazovanju.

Prilikom čitanja, više puta smo morali da zastanemo i protrljamo oči, ne verujući da stvarno piše baš tako. U njemu na žalost, nema ni reči ni o obrazovanju, ni o vaspitanju. Nekako bi bilo primerenije da mu se i promeni naziv, pa da se lepo nazove „Zakon o upravljanju školama“!

Ministar bi, usvajanjem ovakvog teksta, proglasili upravnikom svih škola u Srbiji. On je taj koji bira i razrešava direktore, imenuje Nacionalni prosvetni savet, određuje kalendar rada, donosi i usvaja pravilnike, određuje koliko će ko vremena provesti u školi, propisivati planove, programe, standarde, određivati čak i metode i ciljeve.

Ukratko, mi nemamo o čemu da razmišljamo, sve će to ministar umesto nas. Sva upravljačka prava je zadržao za sebe, centralizovao obrazovni sistem do neslućenih granica a jedino što je sa nama, običnim „izvođačima radova“, srpskim učiteljima, velikodušno pristao da podeli, to je odgovornost!

Ukoliko nešto ne bude valjalo mi ćemo, uglavnom biti krivi. Ministar i njegovi, dokazano nesposobni saradnici imaju velike zahteve od nas. Oni bi hteli da, srpski učitelji poverenu im decu povedu znanjem na put u zemljinu orbitu! Sredstva koja su im stavili na raspolaganje za izvršenje takvih zadataka svode se na stare dvokolice i crknuto kljuse.

Međutim, ne bi trebalo očajavati. Sveti Ilija je zaista uspeo da u kočijama poleti u nebo, a ukoliko hoćemo da budemo i multikonfesionalni, podsetićemo se da je sličan podvig pošao za rukom i proroku Muhamedu, koji je to uspeo sa krilatim konjem Burakom. Hoće li uspeti i srpski učitelji, ostaje da se nadamo.

Kakav je inače položaj učitelja?

Čitavoj srpskoj javnosti je poznat nesrećni slučaj naše koleginice iz Mladenovca. Ona je fizički napadnuta, iz čista mira, zbog nečije obesti i bahate opklade. Doživela je užasan stres, čitav život joj se poremetio, a šta je naš pričljivi i blagoglagoljivi ministar preduzeo?

Kakve je mere naložio protiv nasilnika, da tako nešto više nikome ne padne na pamet?

Pa ništa. Omogućio je nasilniku da nastavi sa školovanjem, ohrabrio ga je da nastavi sa takvim ponašanjem, a sličnu poruku je poslao čitavoj zemlji. Aferim ministre, svaka ti čast!

Očigledno je da su poruku sasvim dobro čuli i u obližnjem Aranđelovcu i sada nam ostaje da se pitamo, hoće li i taj naš naš kolega koji je bio takođe žrtva nasilja, da se u međuvremenu transformiše u nasilnika?

Nama ostaje da zamislimo šta bi se dogodilo da su naše kolege pokušale, slučajno, da se odbrane od nasilnika? Odgovor je jednostavan. Ministar prosvete bi im najverovatnije oduzeo licencu, kao što je i u prethodnim slučajevima učinjeno.

Činovnici u ministarstvu prosvete i smatraju da nastavnici i učitelji treba da budu potkradani (da im se otima kad god može a naročito prilikom obračuna naknada za godišnji odmor), ponižavani i omalovažavani, da treba da pognu glave jer je „učitelj ka’ i ostala marva“.

Nakon završetka protesta prosvetnih radnika 17.3.2017. godine u kome je ministar prosvete i čitava Vlada Republike Srbije upozorena da se „ČOVEK VEŽE ZA JEZIK“, ministar prosvete je izjavio kako on ne bi pristao da potpiše Sporazum o spornim pitanjima, od 24.4.2015. godine, a koji je sastavljen posredovanjem „miritelja“ u ličnosti prof. dr Živka Kulića. Kako je izjavio, on taj tekst ne bi „ni u ludilu“ potpisao!?

Nije nam baš najjasnije šta nam ministar prosvete sugeriše ovom izjavom? Istina je, nije ga on ni potpisao. Potpisali su ga dva ministra na osnovu saglasnosti tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srbije!

Ministru prosvete u Vladi Republike Srbije bi bilo mnogo bolje da se fokusira na izvršavanje preuzetih obaveza, nego što nastavlja da daje kontraproduktivne i politikantske izjave povodom protesta prosvetnih radnika.

Resor za obrazovni sistem Unije SPRS
Milan Jevtić

Foto: Tanjug/ N1/Dušan Aničić,  Izvor: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *