VAŠ STAV

Narod koji se miri s vlašću, ne zaslužuje nikakvo poštovanje. To je narod podanika. Jadan narod!

U romanu „Grešnik“, razgovorom između oca i sina, Vukašina i Ivana Katića, Dobrica Ćosić je, pišući o neophodnosti borbe za ideje, dao jedan od najboljih opisa srpskog naroda:

„…Narod koji se miri s vlašću, ne zaslužuje nikakvo poštovanje. To je, Ivane, narod bez građanskih vrlina. To je narod podanika. Jadan narod!“

Foto: Printscreen

Stanje među radnicima i sindikatima dodatno je opisao Policijski sindikalni pokret, u svom saopštenju povodom 1. maja:

SREĆAN NAM (NE)SREĆAN 1.MAJ

Međunarodni praznik radničkog pokreta koji se širom sveta obeležava sa osvrtom i pomenom na događaje koji su se 1886.godine odigrali na čikaškim ulicama kada su tadašnji sindikalni predstavnici organizovali više stotina hiljada američkih radnika, koji su izašli na masovne demonstracije sa zahtevima za opšte prihvatanje osmočasovnog radnog vremena. Kasnije je, u čast sindikalaca koji su životom platili višemesečno agitovanje za postavljenim uslovima tadašnjim kapitalistima, Prvi maj je prihvaćen kao opšti internacionalni praznik rada.

Danas, širom sveta se takođe organizuju – na današnji dan – masovne demonstracije radnika sa zahtevima kojima se ta krvavo stečena prava unapređuju. Mnogi internacionalni sindikati svoji celogodišnju borbu akumuliraju upravo tog dana.

Kod nas, u Srbiji – na žalost – takva sindikalna združena afirmacija i uopšte svest radnika nije ni približna tom nivou. Izostaje hrabrost, odlučnost kod radnika, a pre svega izostaje iskrenost kod sindikalnih vođa.

Velike republičke sindikalne centrale svoje aktiviste i članstvo pozivaju na „simbolično“ protestvovanje u vidu šetnje glavnim gradom, a potom – kao što to po ustaljenoj „tradiciji“ biva – na celodnevne organizovane izlet terevenke. Kod „naših“ reprezentativnih i drugih većih sindikata (tu naravno mislimo na sindikalne organizacije koje su registrovane sa delovanjem unutar Ministarstva unutrašnjih poslova kao poslodavca) cela stvar se svodi na čestitke i pozivanje zaposlenih da u čast Praznika rada „nabodu po koje prase“ na izletnim lokacijama koje su tokom prošlog veka gotovo pa upisane na lokalnim kartama kao „mesta na kojima se urankom slavi prvi maj“. Pretpostavljamo da aktivisti tih sindikata i „ruku pod ruku“ sa regionalnim i lokalnim predstavnicima poslodavca i odlaze na ta/takva mesta tog dana.

(MI) Policijski sindikalni pokret ne uživa tu privilegiju, niti se suštinski mi osećamo komotni da na taj način obeležavamo ovaj praznik gde bi koristili priliku kako bi revijalno rezimirali „do sada postignute rezultate i postavljene ciljeve“. Na protiv, mi celu stvar sagledavamo sa nekog drugačijeg aspekta i iz nekog drugog ugla.

S tim u vezi, istakli bi sledeće:

– Za ne-poverovati je, al’ istina je, Mi se danas borimo za elementarna prava PLAĆANjE OSTVARENOG PREKOVREMENOG RADA pripadnicima Interventne jedinice Policijske uprave Bor!!! Da, da – verovali ili ne, ključno težište borbe naše mikro-male sindikalne organizacije usmereno je mesecima (skoro pa godinu dana) upravo na tom segmentu! Naravno, od prošle do ove godine značajni su rezultati postignuti u vidu „pomaka“ od totalnog neprikazivanja realne ostvarene satnice pa eto do ove tačke kada se ona sada „prikazuje“ ali se ne obračunava na zakonom ispravan način. Dakle druge naše aktivnosti (a ima ih dosta, od lokalno-regionalnih pa i do nivoa aktivnosti koje se odnose na predloge i zahteve predstavnicima poslodavca na najvišem nivou) nećemo ovom prilikom pominjati jer – ukoliko se elementarna stečena prava poput „prekovremenog rada“ konstantno ne poštuju u nekim od organizacionih jedinica MUP – onda se bilo kakva druga priča o „unapređenju“ stečenih prava stavlja u drugi plan. Nećemo ovom prilikom pominjati ni izuzetno loše uslove za rad u Policijskoj stanici Negotin, niti pritiske koje naši aktivisti zbog sindikalnog aktivizma trpe… Dakle o svemu tome – drugom prilikom.

– Prema tome, PSP nema vremena za „slavlje“ pa aktivisti naše sindikalne organizacije i vreme „praznovanja“ provode sindikalno aktivno i radno. Nakon ovogodišnjeg Prvog maja sagledaćemo šta smo i u kojoj meri, po ovoj konkretnoj tematici postigli, pa će tokom meseca maja biti sagledana i potreba za eventualnim izlaskom iz „tihe borbe“ i prelaskom na znatno „bučnije metode“.

Toliko za sada… Sindikalni pozdrav svima i živeli!

U N e g o t i n u
29.04.2018.god

PSP info

Priredio: Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar