Niko neće pobiti toliko Amerikanaca koliko će pobiti sami Amerikanci. Pomozimo im u tome

SAD KAO PROTIVNIK I DIJALEKTIČKA USLOVLJENOST NJIHOVE STRATEGIJE GEOPOLITIČKIM POLOŽAJEM

Ilustracija, Foto: Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencije

SAD nisu jedinstvena pojava u istorijskom i gropolitičkom smislu. Bilo je i država i naroda koji su, pod sličnim uslovljenostima sprovodili sličnu politiku kao umiruća imperija. No pođimo redom…

Piše: Zoran Lukić

STANOVNIŠTVO

Građani SAD su potomci desetina, ako ne stotinjak, naroda sa cele planete. Njihovu političku zrelost, shvatanja, ideologije i način političkog razmišljanja ipak diktira uzak sloj prvobitno naseljenih, mahom anglo-saksonskog porekla. Avanturisti, zločinci, kažnjenici, prostitutke, verski fanatici, pripadnici seksualnih manjina (nakaze/pervertiti kako se nekad govorilo), bankrotirani veleposednici…

Ako grupu takvih ljudi pošaljete preko Atlantika, izolujete ih nespremne na preživljavanje, okružite ih ogromnom nepoznatom divljinom, svedete im kontakt sa svetom na jedan put u nekoliko godina, te ih prenerazite agresivnim domorodačkim stanovništvom – na tehnološkom nivou neolita, ali stotinjak hiljada puta brojnijim, ne možete govoriti o normalnom razvijanju zajednice.

Ako su stare, evropske narode određivali predanja, usmena i pismena kultura, veliki sukobi i prožimanja kultura, osećanja pripadanja grupi i prostoru, Amerikance su nedvosmisleno odredili strah, nevezivanje za prostor (lutalaštvo) i pohlepa kao jedini način obezbeđivanja sredstava za preživljavanje. Povremene interakcije sa evropskim poreklom su samo doprinosile jačanju osećanja izdvojenosti.

Činjenica da su se održali, protivno svim srazmerama i mogućnostima, uz pomoć brutalnosti i zločina koje niko nije imao kazniti, Amerikancima je, uz delimično poltronstvo evropskih naroda i država (naročito Francuzi i Francuska koji su tražili saveznika u večitom sukobu sa Britanijom i Britancima), dalo osnovu da sebe doživljavaju kao posebne i superiorne.

Verski fanatizam uz ravnopravnost verovanja, sloboda uz robovlasništvo, genocid uz olakšanje zbog preživljavanja, nagli skokovi iz potpune bede i boleštine u bogatstvo, luksuz i produžavanje porodice, su diktirali dvojnost morala.

Zaključimo da su Amerikanci, nikako genetski, ali svakako razvojno jedinstvo najveših instiktivnih osobina – želje za preživljavanjem i ingenioznosti koje preživljavanje zahteva, i potpunog nedostatka etike, diktiranog nedostatkom vlasti i društva koje bi kažnjavale zločin i divljaštvo.

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Retko koja zemlja je tako brzo i višestruko uvećavala svoju teritoriju, sticala i besomučno, do uništenja, iskorišćavala svoje prirodne resurse. Uz to, branjena sa bokova okeanima koji i su i danas prepreka, te zaštićena surovim klimatima sa severa i juga, SAD su tvorevina koju niko nije mogao ugroziti. Izuzetak je sukob sa V.Britanijom i žestok poraz u ratu 1812. oko vlasništva nad Kanadom.

Dakle, SAD su bile bezbedne, tehnološki i po resursima nadmoćne nad svoja dva, jedina, suseda. Njihova strategija lavira od izolacionizma, završenog 1905. (sa poovremenim remisijama), do divljačkog, nehumanog i anahronog imperijalizma, koji trpimo danas.

Geografski položaj SAD nameće izbor između dve strategije, rećićemo punske i rimljanske.

U nemoći da konkurišu trgovinom, tehnologijom i resursima, a u nedostatku morala, SAD su neminovno izabrale rimljansku, imperijalnu strategiju življenja.

Tragedija sveta je u tome što su SAD odavno stekle sve uslove da nestanu, ali ih je jedinstven geografski položaj sačuvao u životu sve do savremene epohe, u kojoj su stekle tehnološko oružje koje invaziju i dijalektički uslovljenu propast čine mogućima jedino kroz unutrapnji konflikt unutrašnje (građanske) ratove.

STRATEGIJE SAD

Od hiperpotenciranog širenja tokom XIX veka, do pokušaja hegemonizacije cele planete u XX/XXI veku SAD su menjale i prilagođavale svoje strategije u skladu sa, isključivo, unutrašnjim okolnostima.

Kako nije bilo granične zemlje, konkurenta, koja bi uticala na njhov razvoj i razvoj njihove strategija kao unije skupova unutrašnjih okolnosti i shvatanja sveta, SAD su, kroz višestruko propale pokušaje primena unutrašnjih strategija (izolacionizam) posegle za ekspanzionizmom.

On se menjao. Od finansijsko-bankarskog i merkantilističkog u doba Vilsona i Ruzvelta do brutalno intervencionističkog, od Trumana do danas.

Najnovija strategija SAD, strategija iznenadnog i masovnog nuklearnog udara protiv tehnološki doraslih konkurenata i strategija „uvođenja demokratije“ prema manjim i zaostalim zemljama je poslednje što SAD mogu smisliti na ovom planu.

Nagomilane unutrašnje protivrečnosti, setimo se da unutrašnje prilike jedino i određuju strategiju SAD, počinju da utiču na strategiju propadajuće imperije. Dovedene do vanistorijskog i dijalektički prescedentnog stanja, SAD će ili izazvati novi svetski sukob ili će nestati u unutrađšnjem sukobu – sve treće mogućnosti ne postoje.

ZAKLJUČAK

Foto: Tanjug/ AP

Džingis-kanova mongolska imperija je nastajala u sličnim geopolitičkim okolnostima kao SAD i zaista joj se niko nije mogao suprotstaviti. Ipak, propala je, a Mongoli su svedeni na narod i državu spram svoje brojnosti i položaja.

Sa premeštanjem centra geopolitičkog uticaja na evroazijski kontinent, SAD ne samo da ostaju istorijski i dijalektičko-degenarativni presedan več i njihova četvorozidna „tvrđava“ (Kanada, Atlantik, Meksiko, Pacifik) postaje besmislena.

Sav novac, uticaj, naoružanost do zuba, korumpiranje elita i ubijanje naroda i civila po svetu a sve u cilju stvaranja amerocentričnog sveta postaju gorivo, lopatama bacano, u peć političkih iluzija o sopstvenoj moći, položaju i važnosti.

Kako se boriti protiv njih?

Odgovor je jednostavan – usuditi se!

Ako analiziramo Erdoganovo, Duterteovo ili iransko „divljanje“, zaključujemo da je „Rim nove epohe“ jednako degenerisan, devijantan, dekadentan i nemoćan kao i rimska ili mongolska imperija na svojim zalascima.

Oslobođenje od straha koji su Amerikanci nametali kao sopstveni proizvod i karakternu osobinu je imperativ i uslov za suprotstavljanje anglo-saksonskoj, seksualno devijantnoj imperiji.

Niko neće pobiti toliko Amerikanaca koliko će pobiti sami Amerikanci. Pomozimo im u tome.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *