VAŠ STAV

Pismo Vučiću: Vas smatram lično odgovornim za propast mog nekada perspektivnog posla i potpune agonije i rasula moje porodice

Otvoreno pismo Predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, jer Vi o svemu odlučujete.

PRESTANITE DA VRŠITE GENOCID NAD SOPSTVENIM NARODOM !!!
Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Foto: Printscreen/ agencije

Poštovani,

Nakon skoro četiri decenije uspešnog, mukotrpnog i pre svega poštenog rada vezanog isključivo za pravila poslovanja i poštovanja svih zakona i propisa u neprestanom stvaranju novih vrednosti, prinuđen sam da Vas obavestim o potpunoj propasti mog nekada perspektivnog posla. U isti mah i „o istom trošku“ moram da Vas obavestim i o potpunoj agoniji i rasulu moje porodice, a sve to je u direktnoj je vezi lično sa Vama, kao i Vašim prethodnicima na funkciji koju obavljate. U tom smislu smatram Vas lično odgovornim i u ogromnoj meri krivim. Ljudska i moralna odgovornost može da se ublaži što zavisi isključivo od Vas. Ona krivična, međutim, koje se čovek najviše plaši, od čijih posledica najviše strepi, a koja uvek sačeka svoj trenutak, može jedino da se spreči, a ne i ublaži. Zavisi isključivo od Vašeg činjenja ili nečinjenja.

U osnovi svega je jednostavna stvar:

PRESTANITE DA BUDETE SAUČESNIK U GENOCIDU NAD SOPSTVENIM NARODOM!!!

Krenuću redom…
Uz molbu za malo Vašeg strpljenja ili strpljenja nekog od Vaših saradnika sa velikim partijskim stažom, a malom i često lažnom diplomom.

U mutnom vremenskom rascepu između udbaške torture i lopovske privatizacije na krilima (kvazi) demokratije, nošen genima i idealima mojih čestitih predaka, poštenih i vrednih domaćina, pionirski razvijam biznis u svojoj zdravoj, porodičnoj proizvodnoj radnji naporno i sa ljubavlju odgovorno stvarajući nove vrednosti. Strpljivo stvaram novi, prepoznatljiv brend na samom čelu privatne tekstilne industrije u Srbiji poznat u širem regionu. Rezultate predanog, mukotrpnog i poštenog rada delio sam uvek sa svojim zaposlenim radnicima i njihovim porodicama. Kako se kod nas uspeh ne oprašta ubrzo postajem žrtva pohlepe, jedine ideologije kojoj su političari odani bez obzira na „boju dresa“ koju nose … crvenu, žutu, crnu…

Kao radnja, u zamahu dugom 37 godina, u stalnoj tendenciji rasta i sa već ozbiljnom tradicijom, verujući naivno desetinama nižih i viših političarčića i činovnika, u želji da dodatno osavremenim proizvodnju postajem žrtva svog domaćinskog vaspitanja, poslovne politike na temeljima zdrave tržišne emonomije i želje da još više učestvujem u stvaranju zdrave srpske privrede i na njihovo danonoćno insistiranje i ubeđivanje da je to najpovoljniji kredit za privrednike sa najmanjom kamatom na svetu, prihvatam kredit iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Novac ulažem u novu opremu i izgradnju novog pogona. Sada sam, međutim, uveren da je trebalo da ulaganje usmerim na luksuz i provod uz odgovarajući “tal” i jednostavno nikada ne vratim pozajmicu, svrstavajući se tako u red sa Karićem, Bekom, Miškovićem, Perčevićem, Subotićem, Bogićevićem, Živkovićem i drugim tajkunima koji su i danas bogati i “uspešni”.

U isto vreme, politikom diletanata i neznalica, Srbija dozvoljava ulaz na hiljade Kineza sa robom očajnog kvaliteta po bagatelnim cenama, na štetu samoj sebi (bez carina, poreza i ostalih pratećih nameta). Sledeći korak propasti je dalje povlađivanje uvozničkim lobijima koji su tržište preplavili bofl robom i teme uništili veliku tekstilnu industriju Srbije. Šlag na torti je legalizacija prodavnica polovne gardarobe čime prosečni građanin Srbije i definitvno počinje da se oblači na đubrištima. Paralelno sa opisanim, država, taj uvek gladni i razjareni hajduk, uvodi višestruko veće namete čestitim domaćim proivođačima koji zbog ionako urušenog prometa listom propadaju.

Potpuno iscrpljenih resursa više nisam mogao da servisiram dospele rate kredita u Fondu za razvoj čije ime tako postaje sinonim za propast, dakle, sve suprotno od ideje razvoja. Na scenu stupa policija i moja porodična kuća pada pod hipoteku uz prateći popis stvari. Njoj, državi koja me nikada nije pitala od čega živim, kako živim, da li imam lekove da se lečim, da li imam parče hleba da pojedem, kojoj u ovom slučaju nije važna moja razorena porodica, važno joj je da se nahrani zver i da neko moju, generacijama sticanu imovinu otme. Dug koji u početku nije bio preveliki, opterećen je zateznim kamatama i time postaje enormno visok, praktično mnogostruko prelazi svoju osnovnu vrednost. Pojam zatezne kamate nisu poznavale ni Triade, Koza Nostra ni druge mafijaške organizacije. Srpska država, međutim, jedina u civilizovanom svetu upotrebom tog vida reketa do sada je već nekoliko nekada uspešnih privatnika naterala da čak i dignu ruku na sebe.

Kao udarna pesnica svih Vas u genocidnom pohodu na rođeni narod javljaju se posebno surovi privatni izvršitelji.

U maniru inkvizicije, fanatično zaljubljeni u otimanje tuđe imovine, ti po pravilu neostvareni pravnici, a koji su država u državi, sami donose presude. Tužene ne obaveštavaju o procesu već rešenja koja su sami doneli i presudili, kao kukavica jaje podmeću na oglasne table. Opravdanje, u maniru podlaca, uvek i svi saopštavaju na isti način… „…tuženi nije na prijavljenoj adresi…“. Tuženi, mučenik i najčešće pošten čovek, saznaje o svemu tek kada izvršitelj u potrazi za plenom, gladan tuđih para i dobara, gle čuda, sasvim lako i iz prvog puta uspeva da ga nađe i mirno opljačka sve po zakonima Republike Srbije!? Pitam se gde bi svoj hleb pekli ti propali advokati, sudije i pravnici da nisu postali izvršitelji? Šta bi sa njima bilo da je država, ta naša majka Srbija, umesto bofl tekstila, uvezla iz Kine, Albanije, Hrvatske ili Turske pravnike kojima pravo i pravda sede zajedno i gledaju se u oči? I na kraju, zar je moguće da Beko, Karić, Živković i ostali baš nikada nisu kod kuće?

Tek da bi moja priča bila tužnija, a agonija, lična, poslovna i porodična produžena, već pune tri godine mi je isključena električna energija. Sud kao da neće, ne ume ili ne sme da odgovori na žalbu koju sam podneo 05.08.2016. po predmetu IPV-IVK 674/2016. Isto je i u Višem sudu po molbi od 06.06.2017.!? Zar je moguće da naše „nezavisno“ pravosuđe ignoriše Ustavnu obavezu da mi omogući pravedno suđenje? Zar je Srbijom opet zavladao turski zeman pa tako – kadija i tuži i sudi?

Da li sam detinje naivan ako negde u dubini mog domaćinskog, tradicionalnog bića, verujem da Vam nisu samo usta puna demokratije i vladavine prava? Da li sam u zabludi ako verujem da niste slagali da je čovek na prvom mestu? Da li znate šta uopšte znače reči onoga u šta se listom svi kunete – evropske vrednosti?
Matematika je egzatna nauka…, a po njoj je Srba sve manje. Deca se nerađaju zbog straha od nadolazećeg novog dana koji ova ovakva tortura i nehumanost samo umnogostručuje.

Da li ćete baš Vi Srbe i Srbiju dokrajčiti i uništiti sve ono što stvara i predstavlja nove vrednosti?

Na kraju, zahtevam da mi u što kraćem roku odgovorite. Naravno neću prihvatiti kurtoazne pozdrave i želje za dobrim zdravljem koje sam inače zbog Vašeg postupanja već trajno izgubio. Neću prihvatiti ni šarlatanske zamene teza i prebacicanje odgovornosti i ingerencija po spratovima, kabinetima, čajdžinicama…

Lako je…

PRESTANITE DA VRŠITE GENOCID NAD SOPSTVENIM NARODOM!!!

Petar Cvetković
Ul. Nikole Pašića br. 37/2, Kragujevac

[frontpage_news widget="9692" name="Prethodni članci"]

One Reply to “Pismo Vučiću: Vas smatram lično odgovornim za propast mog nekada perspektivnog posla i potpune agonije i rasula moje porodice

  1. Ne vracate ni PDV u zakonski propisanom roku, cime direktno cinite atak na konkurentnost malih preduzeca. Ne znam nikoga, ko ozbiljno misli da otvori preduzece u Srbiji, ljudi razmisljaju o gasenju firme, a mladi gledaju kako da se domognu zapada.

Ostavite komentar