VAŠ STAV

Rajko Dvizac: Danas su kriminalci, starlete, političari i njima slični na naslovnim stranama i u udarnim vestima, a ne tamo gde im je mesto – u crnim hronikama

Sunovrat srpskog novinarstva odavno je započeo, a ubrzano se približvava tankoj, crvenoj liniji ispod koje je samo živo blato i smrad truleži teško ranjenog nekadašnjeg dionosaurusa.
Foto: Printscreen

Novinarstvo je nekada bila Sedma sila, a novinari ugledni i cenjeni. Da, bilo je i tada „partijskog zapošljavanja“, ali oni su se kao gl. urednici ili partijski urednici uglavnom ponašali kao nekadašnji politički komesari (jednopartijski sistem), a novinarstvo su ipak prepuštali pravim novinarima… Zato su novine bile i čitane i uticajne i visokotiražne…

Tabloidizacijom medija, od štampe, preko radija i televizije, pa do modernih internet portala sve se počeo polako ali sigurno da se ruši kao kula od karata…

U početku, kao i sve što je novo, tabloidi su doživljavali pravi bum kod čitalaca (i velliku čitanost i velike tiraže), a onda je balon probušen… Prvo su za gl. urednike postavljani nepismeni, nekvalifikovani i netaletovani, samozvani novinari bez imalo iskustva, znanja i ljubavi prema novinarstvu. Jednom rečju – partijski kerberi…

Njihov prvi zadatak je bio da silom ili milom oteraju najčitanije autore, a potom je udar bio na pofesionalne novinare koji su šikanirani, omalovažavani i degradirani. Ta hajka je počela posle čuvenog oktobra 2000. godine i traje do dana današnjeg…

Mediji u Srbiji su danas podeljeni u dve grupe:

1) partijski bilteni koje niko ne čita,gleda, sluša…

2) rijaliti tabloidi kako u štampi, tako i na televiziji…

Potpuni potop je započeo tokom ovog leta, kada je bumerang takvog načina tretiranja medija počeo da se vraća…

Glasno se ćuti da su novine, radio emisije, tv emisije sve manje i manje čitane, slušane, gledane… Zaraza je prenešena i na internet portale (zavisne i nezavisne)… Broj poseta, lajkova, čitanosti je strmoglavo pala…

Danas ako neko dobije 1000 lajkova to je pravo čudo… Šta to govori? Govori da je narod prestao da im veruje, da je sit zaglupljivanja i da ga uopšte ne zanima šta je rekla neka silikonska pevačica… Jednostavno ih ignoriše… Zabrinjavajuće je da o tome uporno ćute oba Udruženja novinara… Ili tamo uopšte više nema novinara?!

Ja sam nekada bio član UNS-a, ali pošto ih NIKAD nije zanimalo ZAŠTO ne mogu čak ni honorarno da pišem, zašto mi do sada nisu plaćeni honorari za objavljene tekstove, od čega živim itd itd… već samo članarina – jednostavno sam ih napustio…

Kada vidim hvalisanje da je tiraž nekih novina 100000, ne znam da li da se smejem ili da plačem od muke… Pa u vreme kad su novinari bili Sedma sila, čim bi tiraž pao ispod 100000, novine su se gasile! A danas – time se hvale. Da nije tužno, bilo bi smešno…

Čak i nenormalna „Zadruga“(RTV Pink), uz svu reklamu je duplo manje gledana nego prethodna „Farma“… Posebno je interesantno da uz toliki broj televizija ne postoji tv kritika, a dva najuticajnija tv nedeljnika TV Novosti i RTV Revija su na silu ugašeni i pretvoreni u biltene za samoreklamiranje određenih tv emisija. Bez ijednog ozbiljnog tv kritičara! To, priznaćete, nije normalno.

Posebna priča su mediji (pogotovo samozvane novine), koji su ništa drugo do partijski bilteni. Tamo je udarna vest hvalospev nekog političara ili „ekskluzivni intervju“ sa predsednikom neke opštine!? Zar oni stvarno misle da to nekog normalnog čitaoca zanima? Pa to ne čitaju ni partijski činovnici, osim ako im je naređeno, a kamoli običan narod… A posle se čude što im je tiraž (pre)mali, malecki, minijaturan…

Ipak, ono što je najcrnje je da u medijima nema OBIČNOG ,NORAMLNOG ČOVEKA i problema koji ih muče! A kako bi i bilo kada su kriminalci, starlete, političari i njima slični na naslovnim stranama i u udarnim vestima, a ne tamo gde im je mesto – u crnim hronikama… A normalni ljudi su gurnuti u zapećak, ili su potpuno izbrisani kao da ne postoje…

Kao što reče jedna moja koleginica (novinarka u penziji)… sramota me je danas da kažem da sam po profesiji NOVINAR, kada vidim ko se sve kiti tuđim perjem…

Ja sam svoj azil pronašao u književnosti kao PISAC i sa te udaljenosti gledam umiranje srpskog novinarstva. To je jedino što mi je, kao nekada najčitanijem, najuticajnijem i najprepisivanijem novinaru u Jugoslaviji, a sada nepodobnom i nepotrebnom novinaru – preostalo.

Rajko R. Dvizac

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar