VAŠ STAV

Vrednosni sistem nas tera da budemo poltroni da bi radili, lažovi da bi bili prihvaćeni, a naročito budale, jer mozak i zdrav razum i nisu baš na ceni

„Lokalna akciona grupa“ Kula, skraćeno „LAG“, je udruženje građana osnovano sa ciljem da potpomogne pristup predpristupnim fondovima EU, usmeri i pomogne svakom aplikantu koji ima odgovarajući projekat, kompatibilan sa zahtevima konkursa za sredstva koja izdvaja EU.

Foto: poltron.com.ar
Na poziv prijatelja, inače bivšeg direktora nekada giganata namenske industrije Kule, juče sam prisustvovao sastanku Udruženja „LAG“ Kula.
Malo zbog radoznalosti, malo zbog prijateljstva, pošao sam sa njim sa idejom da ću se upoznati sa mogućnostima i sresti ljude koji takođe imaju istovetne ambicije za razvitak novog ili već postojećeg posla.
Međutim, od samog početka, meni i mom prijatelju stavljeno je do znanja da s obzirom na naš „staž“ u udruženju, koje je praktično još u osnivanju jer nije donet statut istog, nemamo puno prava u smislu našeg direktnijeg uključivanja u telo, koje ce biti jedno od ključnih kada je u pitanju odlučivanje o dodeli sredstava iz EU fondova.
U uvodnom izlaganju koordinatorke, koja potpomaže osnivanje udruženja i praktično uči članstvo,  bilo je vrlo jasno naznačeno da udruženje koje je osnovano ima svoje „prve članove od pre mesec dana“, a da će se po tom principu birati i Upravni odbor, kao i evaluaciona komisija, koja će imati zadatak da ocenjuje projekte.
Dakle, kriterijum za odabir uprave je takav da kompetencija nije preporuka, već „staž“ proveden kao član udruženja u osnivanju i ponovio bih, bez statuta.
Ono što mi je takođe privuklo pažnju je sastav, odnosno članstvo udruženja u osnivanju „LAG“, koje se okupilo u maloj sali opštine Kula.
Sa izuzetkom simpatične bakice u poodmakloj životnoj dobi, koja je vrlo revnosno upisivala svako slovo, primetio sam da zainteresovani, odnosno najveći deo članstva čine aktivni stranački vojnici, figure lokalne političke scene, bivši i sadašnji eksponenti političkih organizacija… takođe nekoliko uposlenika u opštinskoj upravi, kao i nekoliko „entuzijasta“, uzrasta od 55-70 godina, koji bi želeli da uđu u program tzv. „socijalnog preduzetništva“.
Povela se polemika o pozitivnim i negativnim stranama naše Opštine, dakle prednostima i slabostima.
Kao prednost koja se tiče privredne grane koja se zove turizam, navedeno je „konjarstvo!?“.
Pošto nisam bio upoznat s time da u Kuli postoji ergela i trkačka staza (a ne postoji), rešio sam da ipak prećutim moje neznanje, no kada su došle slabosti na red, tu sam morao da „opletem“ i kažem šta mislim.
U moru problema, pored ekonomskog stanja, nezaposlenosti, migracije mladih i obrazovanih ka većim centrima, jedan od jako bitnih problema je nekopetentnost zaposlenih u javnim službama, nedovoljna edukovanost za posao kojim se bave, nesposobnost da isprate i sprovedu zakone i upute građanstvo u njihova prava i obaveze, kao i nerevnosni i neljubazni službenici kojima niko nije objasnio da su oni tu zbog građana, a ne građani zbog njih.
Početno oduševljenje mojim predlogom je uminulo istog trenutka kada su se javili „partijski kadrovi“ u udruženju, sa obrazloženjem da ne treba kritikovati one s kojima ubuduće treba sarađivati.
Ipak s obzirom na moj britak jezik i moguće kratku pamet, nisam odoleo da postavim pitanje: „A šta ćemo s tim da je to gospodo istina?“
Upadljivo ćutanje dalo mi je za pravo da posumnjam da se ovde ne radi istini, već o laži, kao preovlađujućem sredstvu za prikazivanjem stvari u našem mestu boljim nego što jesu, u interesu grupa koje zahtevaju od nas da prihvatimo njihovu istinu, a ona glasi: „U Kuli nemamo ozbiljnih ekonomskih problema, javna uprava radi savršeno i sasvim smo spremni za evropske integrativne procese ovakvi kakvi jesmo.“

Da li verujete u ovo?

Kada bih tvrdio ovako nešto ili bih bio lud ili bih bio kao oni, stranački kadar koji je prinuđen da govori ono što ne misli, radi ono što očekuju od njega i poriče neporecivo, a sve u svrhu poštovanja stranačke discipline, a da budemo pošteni i ljubomornog čuvanja radnog mesta koje je „kadru“ obezbedila stranka.
Zaključujem da su u našem sistemu podobni samo oni koji pristaju da ćute, a LAG je samo još jedan egzaktan primer da oni koji su spremni da menjaju stvari i kritički sagledavaju društvena dešavanja nisu dobrodošli, tačno onoliko koliko nije dobrodošla ni promena koruptivnog sistema.
Ne možemo očekivati od onih, koji su takav koruptivni sistem uspostavili, da ga oni menjaju. Većina se prilagođava istom i miri se sa činjenicom da je stranačka legitimacija karta ka zaposlenju ,a politika sredstvo koje služi kao prečica do vrata raja, a to je u našoj zemlji „državni posao“.
Sukob interesa, partokratija, nedemokratski način odlučivanja, nepoštovanje ustavom utvrdjenih načela, te koruptivni sistem, su manji problem od našeg pristanka na to.
Ćutanje je odobravanje i mirenje sa lošim vrednosnim sistemom koji nas tera da budemo poltroni da bi radili, lažovi da bi bili prihvaćeni i svojevoljno budale, jer mozak i zdravo razmišljanje i nije baš na ceni, a ponajmanje u ličnom interesu pojedinca koji želi da preživi u zemlji koja se zove Srbija.

Nego ne binite, život i onako niko nije preživeo.

‘Ajd, u zdravlje!
Autor: Z. O.

Ostavite komentar