VERA I VEROVANJE

PLEMENITIH I ZLIKOVACA IMA U SVIM NARODIMA – Ljubomir Simović o knjizi Vladike Grigorija

Promocija zbirke priča episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija pod nazivom „Preko praga“, koja govori o sudbinama ljudi krajem 20. veka u Hercegovini, održana je danas u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu

Foto: Promo

Publika je imala priliku da čuje osvrte akademika i profesora Ljubomira Simovića, vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija, magistra književnosti Danijele Jelić i samog autora vladike Grigorija.

Govoreći o novom naslovu hercegovačkog vladike, akademik Simović je kazao da je knjiga „Preko praga“ zapravo svedočanstvo pisca o onome što je lično video i doživeo. Pored toga, autor je u ovom delu zabeležio i dramatična svedočenja koja su mu drugi ljudi kao saputniku, prijatelju ili ispovedniku tokom godina poveravali.

Promociji su prisustvovali Vuk Jeremić, Dragan Bjelogrlić, Dejan Bodiroga, Dušan Savić, Marina Rajević Savić, Velja Pavlović, episkop istočnoamerički Irinej Dobrijević, episkop slavonski Jovan, starešina Saborne crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Petar Lukić…

– Tako su se sve te priče stopile u jedinstvenu i dramatičnu sliku sudbine naroda koji živi na tlu Hercegovine. Nažalost, sudbina tog naroda ne može se napisati bez onoga što u njoj zauzima centralno mesto, rata – dodao je Simović.

On je naveo da o knjizi ne može da govori, a da ne ukaže na sudbine ljudi koje su u njoj pojavljuju, te da je najvažnije saznanje do kojeg pisac u knjizi dolazi – saznanje da i u drugim narodima ima dobrih i plemenitih ljudi, a da i u sopstvenom narodu ima zlikovaca.

Vladika Joanikije je rekao da je prvi utisak koji se dobija čitajući ovu knjigu vedrina koja pleni.

– Tome doprinose uspešno oslikani pejzaži vedrih boja, tonova, praćeni pojem ptica, mirisima čempresa i livada, što se sve uklapa sa atmosferom u manastiru Tvrdošu – istakao je Joanikije i dodao da sva vedrina, lepota, radost i svetlost koji zrače iz ove knjige samo služe da čitaoce uvedu u dublju tajnu koja iz njenih redova izvire.

– Služe da nas uvedu u to da se dotaknemo ljudskih sudbina, da se s njima upoznamo, i dođemo čak i do onog vrhunskog iskustva tragičnog, ali one tragedije koja je oplemenjena verom i ljudskošću, tako da to iskustvo tragičnog zapravo još više ističe plemenitost, dobrotu, vrednost i lepotu vere – zaključio je vladika Joanikije.

Autor knjige vladika Grigorije je rekao da njegova knjiga na jedan način predstavlja i njegovu težnju da se ispoštuju različitosti naroda u Hercegovini, koje su dobre i koje se ne smeju potirati. Naveo je i da je pokušao da stavi melem na rane ljudi o kojima je pisao – na njihove oči u kojima se vidi bol i na sve ono što sačinjava čoveka – dušu, duh i telo.

Govoreći o svojim uzorima u književnosti, vladika je naveo Ivu Andrića, kao nedostižni obrazac kako treba pisati i Mešu Selimovića, koji je rekao da čovek može da ima samo dva razloga da piše – ambiciju i želju da se nešto ispovedi.

– On sigurno nije bio od onih koji su previše ambiciozni, a ja nemam hrabrosti da kažem da nisam ambiciozan, ali imam hrabrosti da kažem da imam mnogo toga da ispovedim i da je pisanje neki oblik mog ispovedanja – rekao je vladika Grigorije.

Izvor: Blic

Ostavite komentar