SVET VIDEO GLASNIK

PODSEĆANJA Ugo Čavez – predsedniku SAD: Ti si psihički bolesnik i kukavica (VIDEO)

Posle ubedljive pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima u Venecueli,  čestitamo svima koji još uvek nose iskru slobode u srcu i podsećamo vas na velikog Uga Čaveza i neke od njegovih govora u kojima se obraćao predsednicima SAD:

Za kraj da vas podsetimo, a naročito one koje su dozivali kapitalizam  i  ostale neoliberalne smradine i skotove, na neke veličanstvena dela koja je uradio Ugo Čavez:

Nikada u istoriji Latinske Amerike, ni jedan politički lider nije imao toliko neprikosnoven demokratski legitimitet. Od dolaska na vlast 1999. godine, u Venecueli se održalo 16 izbornih trka. Hugo Čavez je pobedio u 15, a poslednja se dogodila 7. oktobra 2012. godine. Svoje konkurente ostavio je za sobom za 10-20 procenata.

Svi međunarodni faktori, od Evropske Unije, preko Američkih organizacija, pa sve do Unije Južnoameričkih Nacija i Karter Centra, jednoglasno su ocenile transparentnost izbornog procesa.

Džejms Karter, bivši predsednik SAD, izjavio je da je izborni sistem Venecuele „najbolji na svetu“.

Univerzalni pristup obrazovanju, koji je uveden 1998. godine, ostvario je izvanredne rezultate.Zahvaljujući kampanji opismenjavanja pod nazivom Misija Robinzon 1, u Venecueli je 1,5 miliona ljudi naučilo da čitai piše.

Sedam godina kasnije, prema procenama UNESKO-a, u Venecueli iskorenjena nepismenost.

Broj učenika je sa 6 miliona u 1998-oj godini porastao na 13 miliona u 2011-oj, dok je trenutni procenat upisane dece 93,2 %.

Misija Robinzon 2 je pokrenuta kako bi celokupna populacija bila podignuta na još viši nivo obrazovanja. Tako je procenat upisanih u srednje škole sa 53% 2000-te godine porastao na 73,3% procenta u 2011-oj.

Misije Ribas i Sukre omogućile su hiljadama mladih ljudi da započnu univerzitetske studije. Time je broj studenata porastao sa 895.000 u 2000-oj na 2,3 miliona u 2011-oj, doprinoseći pri tome i otvaranju novih univerziteta.

Po pitanju zdravlja, kreiran je Nacionalni Zdravstveni Sistem, kako bi se obezbedila zdravstvena zaštita za celokupno stanovništvo. Tokom preioda 2005.-2012., u Venecueli je otvoreno 7873 nova zdravstvena centra.

Broj lekara je, u periodu od 1999. do 2010. godine, porastao sa 20-na 100 hiljada stanovnika, čak za 400 procenata, ili 80-na 100 hiljada stanovnika.

Zahvaljujući misiji Bario Adentro 1, u Venecueli je obavljeno 534 miliona medicinskih konsultacija sa pacijentima. Usluge konsultacija je ostvarilo oko 17 miliona ljudi, dok je 1998. godine manje od 3 miliona ljudi uopšte imalo regularnu zdravstenu zaštitu. Procenjuje se, da je zahvaljujući reformama zdravstva, između 2003. i 2011.godine spašeno 1,7 miliona ljudskih života.

Prosečan životni vek stanovnika Venecuele, koji je 1999. godine iznosio 72,2 godine, u 2011-oj je podignut na 74,2.

Zahvaljujući Operaciji Čudo, koja je pokrenuta tokom 2004. godine, 1,5 milion stanovnika Venecuele, koji su imali kataraktu ili druge oftamološke komplikacije, dobili su priliku da budu izlečeni.

U periodu 1999-2011, stepen siromaštva je umanjen sa 42,8% na 26,5%, dok je istovremeno stopa ekstremnog siromaštva pala sa 16,6% na 7%.

Prema Indeksu Ljudskog Razvoja (Human Development Index) Ujedinjenih Nacija, Venecuela je sa 83 pozicije (2000.) došla na 73 poziciju (2011), čime je ušla u kategoriju „zemalja sa visokim indeksom“.

Sa druge strane, prema GINI koeficijentu, namenjenom za prikazivanje nejednakosti u društvu, Venecuela je sa vrednosti 0,46 (1999.) pala na 0,39 (2011).

Prema Ujedinjenim Nacijama, Venecuela ima najniži zabeleženi GINI koeficijent u Južnoj Americi, prema čemu ona postaje država sa najmanjom nejednakošću na kontinentu.

Neuhranjenost dece se od 1999. godine umanjila za 40 procenata.

Što se tiče pristupa stanovništva ispravnoj pijaćoj vodi, u Venecueli se taj procenat sa 82% (1999) do danas uvećao na 95%.

Za vreme mandata predsednika Čaveza, socijalna davanja u Venecueli su uvećana za 60,6%.

Pre 1999. godine, samo 387.000 lica primalo je penziju, dok se danas broj popeo na 2,1 miliona.

Od 1999. godine u Venecueli je izgrađeno 700.000 domova.

Od iste godine do danas, vlada je obezbedila ili vratila više od milion hektara zemlje urođenicima.

Reforme u poljoprivredi su omogućile desetinama hiljada poljoprivrednika da poseduju sopstveno zemljište. Ukupno, Venecuela raspolaže sa 3 miliona hektara.

Venecuela je 1999. godine proizvodila 51% od svojih ukupnih potreba za hranom. I pored uvećanja potrošnje hrane od 81%, 2012. godine je proizvodnja hrane iznosila 81% potreba na nacionalnom nivou. Ako se pogleda samo razlika u proizvodnji u periodu 1999.-2011., dobija se skok sa 51% na 140%.

Zahvaljujući Misiji Hrane, uz čiju podršku je otvoren lanac od 22.000 maloprodaja hrane (MERCAL, Houses Food, Red PDVAL), u poslednjih 13 godina je za 50% prosečna količina unešenih kalorija. Misija Hrane je omogućila hranu sa cenama nižim do 30%. Potrošnja mesa se uvećala za 75% u istom periodu.

Uz pomoć Programa Ishrane u školama, 5 miliona učenika dobija besplatne obroke. Pre 13 godina obroci su bili omogućeni samo za 250.000 učenika.

Stepen neuhranjenosti je sa 21% pao na manje od 3%.

Prema istraživanja Svetske Organizacije za hranu, Venecuela je (u regionu Južne Amerike i Kariba) najnaprednija u borbi za iskorenjivanje gladi.

Energetska nezavisnost je vraćena Venecueli tokom 2003. godine, kada je naftna kompanija PDVSA nacionalizovana.

Zahvaljujući nacionalizaciji elektroenergetskog i telekomunikacionog sektora omogućeno je da svi stanovnici imaju zagarantovan pristup i korišćenje istih, uz istovremeno prekidanje monopolističkog položaja privatnih kompanija.

U svim granam privrede je od 1999. stvoreno 50.000 zadruga.

U periodu 1998.- 2012., nezaposlenost je sa 15,2% pala na 6,4%, uz otvaranje preko 4 miliona radnih mesta.

Minimalna zarada je za 13 godina uvećana sa 100 bolivara (16 dolara) na 247,52 bolivara (330 dolara), tj za 2.000%. U svim ostalim državama Latinske Amerike iznos minimalne zarade je manji.

Minimalnu zaradu je 1999. godine primalo 65% tada zaposlenih lica. Nakon 13 godina, minimalac dobija samo 21% procenat zaposlenih.

Starije osobe koje nisu bile u radnom odnosu danas ipak primaju oko 60% vrednosti minimalne zarade.

Žene bez prihoda i hendikepirana lica dobijaju penziju u vrednosti od 80% minimalne zarade.

Broj radnih sati je umanjen na 36 sati nedeljno (6 sati dnevno), bez umanjenja zarada.

Javni dug je u periodu 1998.-2011. smanjen sa 45% na 20% BND. Nakon prevremene otplate svih dugovanja, Venecuela se povukla iz MMF-a i Svetske Banke.

Stepen razvoja u 2012. bio je 5,5%, što je jedan od najvećih u svetu.

BND po glavi stanovnika je porastao sa 4.100 dolara (1999.) na 10.810 dolara (2011).

Prema istraživanjima iz 2012. godine, Venecuela je na drugom mestu u Latinskoj Americi po „pokazateljima sreće stanovništva“, dok je na 19. poziciji u svetu, ispred Nemačke i Španije.

Venecuela pruža veću direktnu podršku Američkom kontinentu od Sjedinjenih Američkih Država.Samo tokom 2007., Čavez je na grantove, pozajmice i kroz energetsku podršku dao 8,8 milijardi dolara, dok je Bušova administracija iste godine potrošila 3 milijarde u istu svrhu.

Po prvi put u istoriji, Venecuela je dobila i sopstvene satelite (Bolivar and Miranda), pa je danas nezavisna i na polju kosmičke tehnologije. Celokupna teritorija Venecuele ima pokrivenost internet i telekomunikacionim signalom.

Stvaranjem Organizacije Petrocaribe (2005.), omogućeno je da 18 država Južne Amerike i Kariba, ili 90 miliona ljudi, ima osigurano snabdevanje po subvencionisanim cenama nafte (40 do 60%).

Venecuela takođe pomaže ugroženim zajednicamana teritoriji SAD, obezbeđujući im gorivo po subvencionisanim cenama.

Stvaranjem Alijanse ALBA između Kube i Venecuele, 2004. godine su postavljeni temelji otvorenog saveza, zasnovanog na kooperaciji i reciprocitetu. Alijansa danas obuhvata 8 država članica, koje u centar društvenih zbivanja postavljaju ljudska bića, sa težnjom prevazilaženja siromaštva i socijalne izolovanosti.

Hugo Čavez je 2011. godine bio i glavni pokretač osnivanja Organizacije CELAC, koja je po prvi put ujedinila 33 države regiona, usmerene ka oslobođenju od tutorstva SAD i Kanade.

Hugo Čavez je odigrao i ključnu ulogu u mirovnom proceu u Kolumbiji. Prema rečima predsednika Huan Manuel Santosa, „ako idemo ka ostvarenju jasnih mirovnih ciljeva, sa jasnim i konkretnim napretkom, sve to – pa i raniji napredak u pregovorima sa pobunjenicima, rezultat su zalaganja i posvećenosti Huga Čaveza i vlade Venecuele“.

Izvor: Youtube, srbin.info

Priredio Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

Ostavite komentar